Službenom Škodom Superb Doma učenika u Nišu, direktor Mihajlo Marković je putovao da bi svedočio u korist tužioca SNS odbornika Miloša Sekulića pred Višim sudom u Beogradu.
Službenom Škodom Superb je po odgovorima koje smo dobili od Doma učenika navodno Marković išao u odsek za inspekcijski nadzor u Ministarstvo prosvete, da bi na “fleš memoriji” dostavio dopunu dokumentacije, po nalogu inspekcije do koga posle dužeg niza zahteva i odgovora, kako od Doma učenika ali i od Ministarstva nismo došli.
Nije poznato zašto se dokumenta nose na “fleš memoriji” lično i da li su u Domu učenika i u Ministarstvu čuli za “mejl i internet” ukoliko je potrebno bilo da se elektronski dostave dokumenta.
Sumnjamo da je Mihajlo Marković službenim kolima o trošku građana išao na ovo suđenje i svedočio u korist tužioca Miloša Sekulića u tužbi protiv medija Niška inicijativa, a sve zbog tužbe zbog dva teksta o reizboru Markovića na mesto direktora i objavljivanja da smo tuženi u drugom tekstu.
Sve ostalo što je navodio kroz odgovore ispred Doma učenika zajedno sa “saučesnicima u ovom obmanjivanju javnosti” iz Ministarstvca, bila je kompletna fikcija, da bi se pokrilo putovanje o trošku građana direktora ove ustanove. “Fleš memorija sa dokumentima”, telefonsko zakazivanje, kao i nepoznat akt kojim je naložena dopuna dokumentacije, odali su ceo slučaj obmanjivanja javnosti.
Škodom Superb je Marković navodno bio na sastanku u Odsek za inspekcijske poslove gde je kako navodi, “na fleš memoriji” nosio dokumenta za dopunu dokumentacije po nalogu inspektora. Navode o sastanku su potvrdili i iz ovog odseka od strane inspektora a trenutna Ministarka Slavica Đukić Dejanović je potpisala odgovor redakciji. Na slici ispod jasno se vidi da je Marković svedočio na Višem sudu u Beogradu.
Kako smo povezali celu priču ?
Krajem 2023. godine smo poslali zahtev za sve putne naloge za sve radnike Doma učenika srednjih škola u Nišu za period oko suđenja. Po dobijanju prvog odgovora, uprava na čelu sa Markovićem dostavila je putni nalog gde jasno piše da je vršena dopuna dokumentacije 29.03.2023. i dozvolila uvid u delovodnu knjigu za putni nalog, gde je jasno pisalo da je Marković dana 29.03.2023. bio u Ministarstvu.
Kada smo drugim zahtevom tražili uvid u dokumentaciju za navodnu “dopunu dokumentacije” koje je izašla iz ustanove prema Ministarstvu sa uvidom u zavodnu knjigu, (jer se radilo o dokumentaciji za dozvolu za rad Doma učenika koja je izašla prema Ministarstvu), Marković je dostavio odgovor da je dokumentacija nošena na “fleš memoriji”.
Novim zahtevima smo od Doma učenika tražili akt/zapisnik inspekcije kojim je tražena dopuna dokumentacije i uvid u delovodnu knjigu gde je zaveden ovaj zapisnik ili izveštaj. Dom učenika je ponovo slično odgovorio, gde je naveo samo da je nošena dopuna na “fleš memoriji” i da smo već dobili odgovor u pretodnim zahtevima. Nije dostavljen zapisnik po kome je naložena dopuna dokumentacije.
Pitali smo Ministarstvo kao i MUP da li imaju podatke da se Marković upisao pri dolasku u objekat Ministarstva. Ministarstvo prosvete je odgovorilo da je preko telefonskog poziva usmeno zakazana poseta. Ministarstvo je potvrdilo da je Marković nosio na “fleš memoriji” dopunu dokumentacije za Dom učenika.
Odgovor Odseka za inspekcijske poslove Ministarstva je bio previše sličan odgovoru koji smo dobili od Doma učenika.
Ministarstvu prosvete smo poslali isti zahtev da nam dostave akt (inspekcijski ili drugi zapisnik) po kome je tražena dopuna dokumentacije, takođe uvid u delovodnu knjigu, ali smo tražili da obaveste ovog puta i Ministarku Đukić Dejanović koja dokumenta potpisuje “zbog daljih pravnih poteza” jer sumnjamo da ministarki “podmeću na potpis” akte za koje ne zna detalje iz sadržine.
Ministarstvo nam nije dostavilo akt, zapisnik ili bilo koji drugi dokument koji potvrđuje da je tražena “dopuna dokumentacije” koji je Marković navodno nosio na “fleš memoriji”, već su nam odgovorili samo da je pokrenut nadzor, dopis/mejl Domu učenika o pokretanju, ali nigde u odgovoru nije bilo akta zbog koga je rađena dopuna na ovaj način.
Ovim smo zatvorili krug opravdane sumnje da se radilo o zlupotrebi državnih resursa u privatne svrhe, jer su očigledno loše dogovorili lažiranje odgovora prema javnosti i bilo ih je lako uhvatiti u nedoslednosti.
Više sagovornika redakcije je izjavilo da im nije poznato zbog čega se lično na “fleš memoriji” nose dokumenta kad mogu da se pošalju mejlom, a i nije im poznat taj način dostave tako bitnih podataka ako se radi o nekom aktu inspekcije, kao ni zakon po kome se na taj način radi dopuna bitne dokumenacije za jednu ovakvu ustanovu.