Konkurs za izbor Doma učenika srednjih škola u Nišu se završio, kandidat koji je kao predlog komisije bio izabran, je sadašnji direktor Mihajlo Marković iz Pokreta Socijalista.
Ono što nije poznato javnosti, jeste da je Marković došao na mesto direktora u postupku koji je Prosvetna inspekcija ocenila kao nepravilan. Naime, jedini uslov koji je trebao Markoviću, jeste da ima pet godina radnog iskustva za sedmim stepenom do prijave na konkurs. Izveštaj prosvetne inspekcije povodom ovog slučaja govori da nije imao obaveznih pet godina, dok po dokumentaciji Marković nije imao ni tri godine staža sa visokom stručnom spremom. Razne “potvrde” su davane za “pripravnički staž i usavršavanje” a brojne ustanove su tu igrale u korist Markovića. Dokumentacija pokazuje da Ustanova Mara dala potvrdu o radnom angažovanju, ali izvod iz Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje govori drugačije.
Izvod iz PIO fonda pokazuje da je Marković imao manjak staža, od traženih pet godina ili 60 meseci. Jedva je stigao do “preko pola” traženog radnog staža u trenutku javljanja na konkurs. Po dokumentaciji imao je manje od 35 meseci staža od traženih 60 meseci.
Akteri svih ovih prepravljanja i “poturanja” šture dokumentacije su sadašnja predsednica Upravnog Odbora Vanja Stojković, koja je sada na mestu zamenice direktora filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i bivši odbornik SNS-a u sazivu skupštine od 2016-2020. godine Miloš Sekulić (zaposlen trenutno u EPS-u(Jugoistok Niš). Uz pomoć ovih saradnika, što je vidljivo u obimnoj dokumentaciji, Mihajlo Marković je preveden u stalni radni odnos, da ne bi posle prestanka mandata izgubio poziciju u ustanovi. Sve u vreme Sekulićevog predsedavanja Upravnim odborom pre Vanje Stojković.
Povodom ovog slučaja, Dom učenika je dobio uzbunjivača, dok su skoro svi akteri davali izjave povodom ovog slučaja organima gonjenja.
Vanja Stojković je po materijalu koji možemo da nađemo po medijima tada dala izjavu (2016. godine) da “radna knijižica nije validan dokument i ne može pomoću iste da se utvrdi radni staž, već samo potvrda poslodavca”, koje naravno niko nije kontrolisao. Kao predsednica Upravnog odbora je prihvatila Markovićevu dokumentaciju kao validnu, u medijima je i branila svoje poteze.
Pogledajte izvod iz PIO fonda na kome je pojačan broj meseci sa radnim stažom i godinama u kojima je imao taj staž:
Naravno da je slučaj završio i pred organima gonjenja, pa je tako u ustanovi i Uzbunjivač davao izjave pred Policijskim službenicima zajedno sa svim pomenutim akterima. Dalje od predistražnog postupka se nije nigde stiglo, jer jednostavno tako i ide u Nišu.
Na osnovu staža koji je stekao u mandatu direktora, kao i ugovora koji je potpisao malo pre postavljenja na mesto direktora, Mihajlo Marković sada formalno ispunjava uslov da bude direktor, jedino ostaje na Ministarstvu prosvete da ne prihvati njegovo imenovanje ako se potrude da naprave uvid u anamnezu celog slučaja.
Postoji pravni stav da je pravno ništavno sve što nastane posle odluka i imenovanja koje su bespravna. Ali ovo je Srbija, Niš.
Ali znajte da znamo.