Direktori osnovnih i srednjih škola u obavezi su, prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, da u roku od dve godine od stupanja na dužnost direktora polože stručni ispit i dobiju neophodnu licencu za rad. Svi zaposleni u školi koji ispunjavaju uslove propisane ovim Zakonom takođe mogu da polažu ispit za licencu i pre trenutka imenovanja na poziciju direktora ustanove.
Istraživali smo ko je od čelnika niških obrazovnih ustanova savladao obuku koja predstavlja uslov za dobijanje licence, kao i ko je od direktora stekao dozvolu za rad u roku od dve godine od stupanja na dužnost, kao što to nalaže Zakon.
Proces teče na sledeći način: kandidati svoje prijave za polaganje obuke upućuju Školskoj upravi koja proverava ispunjenost uslova i informaciju prosleđuje Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV). Zavod kasnije obaveštava kandidate o vremenu i načinu vršenja obuke, izdaje potvrde o savladanoj obuci i daje spisak onih koji su savladali obuku Školskoj upravi.
Neophodno je potpuno, tačno i aktivno praćenje zakona, kao i potpuno nepristrasan rad Školske uprave koja vrši kontrolu o licencama direktora. U suprotnom, to je isto kao da vozite auto na tri točka – sporo, nesigurno i nikad ne znate da li ćete stići do cilja, kaže Senka Petković iz Sindikata zaposlenih u prosveti Srbije.
Oni koji uspešno prođu obuku, kasnije mogu podneti zahtev za polaganje ispita za licencu direktora Ministarstvu prosvete, koje ih 15 dana pre termina za polaganje obaveštava o istom.
Svi direktori koji u roku od 2 godine od stupanja na dužnost ne polože ispit za licencu direktora automatski bivaju razrešeni dužnosti, ili bi makar tako trebalo da bude.
Trećina direktora u Nišu bez dozvole za rad
Podaci koje nam je dostavilo Ministarstvo prosvete pokazuju da je situacija u Nišu krajnje problematična kada je reč o broju direktora osnovnih škola koji ne poseduju dozvolu za rad.
Niška inicijativa zahtevala je prvobitno od 30 niških škola, između ostalog, dostavljanje podataka o datumu stupanja na dužnost direktora i posedovanju licence za rad. Odgovori nisu bili potpuno precizni, pa smo se obratili Ministarstvu radi dobijanja tačnih informacija.
Ministarstvo nam je dostavilo imena direktora svih osnovnih škola u Nišu, datum polaganja obuke kao i datum sticanja licence za rad. Iz njihovog odgovora postalo je jasno da čak 9 od 34 direktora nije u zakonskom roku od dve godine položilo ispit za licencu, dok njih četvoro nije još uvek prošlo ni obuku.
Dejan Petrović, učitelj u OŠ “Učitelj Tasa”, rekao je ranije kako smatra da pažnja koju izazivaju seminari kojima prisustvuju prosvetni radnici ne bi bila tolika kada bi prosveta i obrazovanje bili na najvišem nivou u društvu i izrazio sumnju da će se stanje pogoršati sve dok se iz sistema ne odstrane podobni direktori, koje je okarakterisao kao najmalignije tkivo.
U svom odgovoru Ministarstvo nije pružilo informaciju o tome zbog čega oni koji nisu u propisanom roku dobili dozvolu za rad nisu razrešeni dužnosti direktora, kako je to predviđeno Zakonom.
Neki od njih nisu ispunili ni minimum uslova potrebnih za obavljanje funkcije direktora u vidu polaganja ispita za licencu, što ne isključuje upitnost licenci koje poseduju ostali direktori. Sve ovo, kao i druge nepravilnosti ili nezakonite radnje dešavaju se uz ogromnu, prećutnu podršku načelnika Školske uprave čija je obaveza upravo da kontroliše i spreči nepravilnosti – smatra Petrović.
Školska uprava bez reakcije, načelnik ne odgovara na pitanja
Kako se od nastavnika traži poštovanje zakona, tako i školske uprave moraju da poštuju zakone, odnosno da od ministra zatraže razrešenje direktora koji više od dve godine na funkciji, a nemaju položenu licencu, dodaje Senka Petković.
Prilikom poslednjeg susreta, pitanje o preuzetim koracima i pokrenutim inicijativama koje bi doprinele rešavanju problema u niškoj prosveti postavili smo i načelniku školske uprave Predragu Nešoviću, ali nas je on uputio “da se u skladu sa procedurama obratimo za izjavu”.
U skladu sa traženom procedurom pokušali smo da od načelnika dobijemo objašnjenje zašto kao deo Ministarstva prosvete nije reagovao na činjenicu da brojni direktori osnovnih škola ne poseduju licence za rad čime grubo krše Zakon.
Nešović nije odgovorio ni na pitanje da li smatra da postoji sukob interesa kada on prisustvuje seminarima i proslavama koje organizuju izdavačke kuće poput Klett-a ili na kojima učestvuju njihovi predstavnici.
Pitanja o postupcima načelnika Nešovića i neposedovanju dozvola za rad trećine direktora osnovnih škola u Nišu poslata su i Ministarstvu prosvete, ali ni oni nisu želeli da daju odgovor za javnost.
Svih ovih nepravilnosti ne bi bilo da su prosvetni radnici adekvatno i pravovremeno reagovali, ali sistem i odnos društva i države prema prosveti doveli su prosvetnog radnika do toga da funkcioniše po principu ,,kuvane žabe”, zaključak je niškog učitelja Dejana Petrovića.
