Hapšenje vodećih policijskih službenika i funkcionera u Crnoj Gori skrenulo je pažnju javnosti na spregu kriminalnog miljea i bezbednosnih struktura, koja u čitavom regionu povremeno mnogo više od puke saradnje, prožimanje bez ograda.
Srbija: Belivuk, ključno ime u hapšenjima policajaca
Hapšenja istaknutih policijskih funkcionera u Srbiji u prethodnih nekoliko godina imaju dva zajednička imenitelja – sva su usledila nakon što je sa mesta ministra unutrašnjih poslova sklonjen Nebojša Stefanović i sva su, na jedan ili drugi način, povezana sa klanom Veljka Belivuka.
Svakako, kao „prvo među jednakima“ u ovoj grupi ističe se hapšenje Dijane Hrkalović, bivše državne sekretarke MUP-a i Stefanovićeve „desne ruke“.
Ona je nakon intenzivne medijske hajke uhapšena oktobra 2021. godine, a razapinjanje bivše Stefanovićeve saradnice preko naslovnica vladi bliskih tabloida nastavilo se i dok je bila u pritvoru.
„Optuživana“ je za sve i svašta – od toga da je trebalo da bude kuma na venčanju ubijenog navijača Aleksandra Stankovića, koga je nasledio Veljko Belivuk, pa do toga da je učestvovala u prisluškivanju predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Tužilaštvo je bilo mnogo konzervativnije i Hrkalović je optužilo za zloupotrebu službenog položaja – tereti se da je uticala na načelnika Službe za specijalne istražne metode Dejana Milenkovića da tužilaštvu ne dostavi na vreme izveštaj o veštačenju telefona Veljka Belivuka u slučaju „ubistvo na šinama“.
Za isto delo tereti se i Milenković, s tim da se njemu na teret stavlja i da je naložio brisanje tajno snimljenih razgovora u kojima je učestvovao otac tadašnjeg ministra Nebojše Stefanovića. Osim njih, na optuženičkoj klupi u ovom predmetu sedi i Milorad Šušnjić, nekadašnji načelnik Policijske uprave u Novom Sadu. On i Hrkalović obuhvaćeni su tačkom optužnice koja kaže da su Darka Eleka, višestruko osuđivanog kriminalca, stavljali na „fiktivne mere“ kako bi ga zaštitili od toga da ga istražuje neka druga organizaciona jedinica MUP-a ili BIA.
Ipak, do ključnog obrta u ovom slučaju, barem kada je njegov medijski tretman u pitanju, dogodio se kada je Hrkalović odlučila da promeni advokata i angažuje Vladimira Đukanovića, značajnog člana Srpske napredne stranke i predsednika skupštinskog Odbora za pravosuđe. Od tog trenutka Hrkalović nije „dežurni krivac“, a pažnja Vučićeve medijske mašinerije skreće ka drugima.
Kroz sličan tretman prošao je i Goran Papić, porodični prijatelj Stefanovića koji ga je i doveo u MUP, a ubrzo se našao i na bitnoj poziciji zamenika načelnika Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK).
Papić je bio optužen za zloupotrebu službenog položaja, jer je prema tvrdnjama tužilaštva, naložio da se mimo procedura vrati oduzeti blindirani automobil Marku Miljkoviću, Belivukovom najbližem saradniku. Ipak, za razliku od Hrkalović čije suđenje i dalje traje, Papić je pravosnažno osuđen na dve godine zatvora, a nedavno je optužen za još jedno delo zloupotrebe službenog položaja.
Iste optužbe lebde i nad generalom policije Slobodanom Mališićem, bivšem načelniku Policijske uprave Novog Sada. On se sumnjiči da je sa dvojicom kolega „štitio“ od policijskog gonjenja biznismena iz Prijepolja DŽenana Kujovića, a podizanje optužnice se još čeka.