Prvi osnovni sud u Beogradu ekspresno je vratio Uspravnoj Srbiji inicijativu za lišenje poslovne sposobnosti predsednika Srbije Aleksandra Vučića po službenoj dužnosti, uz obrazloženje da je “nejasno u kom svojstvu” ju je to udruženje građana podnelo.
Predsednik Uspravne Srbije Dragan Dobrašinović je Prvom osnovnom sudu odmah nakon toga istu inicijativu poslao nazad, uz upozorenje da je u toj sudskoj “odluci”, koju je potpisala predsednica suda Vesna Miljuš, između ostalog pogrešno citiran zakonski član na osnovu koje je doneta, i to na način da takvu odluku omogući.
Uspravna Srbija je uputila inicijativu 22. marta, a Prvi osnovni sud ju je vratio podnosiocu pet dana kasnije.
Inicijativa je podneta zbog Vučićevih, kako je navedeno, “neuravnoteženih reakcija”, i “izjava koje drastično odudaraju od realnosti”, što ima posebnu težinu u “osetljivim političkim trenucima”, kakav je sadašnji u kojem se rešavanja statusa Kosova i Metohije.
Dobrašinović: Hitno nam vratili inicijativu kao vruć krompir jer bi svaka druga odluka bila rizična
“Ekspresno su odlučili da nam vrate ovaj vruć krompir, jer bi svaka stvarna odluka povodom inicijative bila rizična po njih, pošto je Vučić šef kompletnog pravosuđa u Srbiji. Za bilo kog tužioca ili sudiju bi sve osim ovakvog hitnog odlučivanja bilo rizično, a svaka stvarna odluka, kakva god da je, bila bi pogrešna. Kako ne bi pogrešili, oni se prave da inicijativu nisu ni primili. Sve ovo još jednom ilustruje koliki strah vlada među tužiocima i sudijama, i koliko su institucije izgubile integritet”, rekao je Dobrašinović za Danas.
On je dodao da je u takozvanoj odluci suda član 32. Zakona o vanparničnom postupku, na koju se ona pozova, namerno “krivotvoren”, kako bi mu se “bitno promenio smisao i omogućilo vraćane predloga podnosiocu”.
U inicijativi ovog udruženja građana navodi se da Vučić, koji je “trenutno zaposlen na radnom mestu predsednika Republike Srbije”, kako je rečeno, “duži vremenski period ispoljava čudne i neuravnotežene reakcije”.
“Ovo je posebno važno kako zbog mogućnosti preduzimanja pravnih radnji koje mogu naneti štetu Aleksandru Vučiću lično, njegovoj porodici i imovini, tako i zbog okolnosti da lice sa ovakvim problemima u rasuđivanju može svojim izjavama volje preuzimati obaveze koje, u ovom osetljivom političkom trenutku, mogu naneti teške posledice državnim interesima koje zastupa, naročito u vezi Kosova i Metohije”, navodi se u inicijativi ovog udruženja, koje za sebe navodi da je “umereno konzervativna organizacija desnog centra”.
U inicijativi se precizira da sumnju u Vučićevo rasuđivanje bude izjave “koje drastično odudaraju od realnosti”, te pominju primeri od 9. do 19. marta ove godine vezani za pojedine religijske objekte i ispovedanje vere.
Citira se između ostalog Vučićeva izjava na Televiziji Hepi 9. marta da aktuelna vlast nije samo završila Hram Svetog Save, nego ga je “sada napravila”.
Podseća se pritom da je odluka o izgradnji ovog hrama doneta 1904. godine, da je gradnja faktički započela 1935, odnosno 35 godina pre rođenja Vučića, a da su “skoro svi građevinski i značajan deo dekorativnih radova” okončani pre 2012, kada je on došao na vlast.
“Iz ovoga nedvosmisleno proizilazi da izjave Aleksandra Vučića izneti u emisiji ‘Ćirilica’ 9. marta odudaraju od realnosti u tolikoj meri da navode na opravdanu sumnju u njegovu sposobnost rasuđivanja”, piše u inicijativi.
Predsednica suda izostavila dve reči u zakonskom članu koje menjaju njegovu suštinu?
U obaveštenju Prvog osnovnog suda se, pak, navodi da se podnesak vraća Uspravnoj Srbiji jer je iz njega “nejasno u kom svojstvu ona pokreće postupak za lišenje poslovne sposobnosti”, a predlog “ne sadrži podatke iz kojih proizilazi da je ovlašćena da postupak pokrene”.
“Odredbom člana 32 Zakona o vanparničnom postupku propisano je da postupak za lišenje poslovne sposobnosti sud pokreće po službenoj dužnosti, na predlog organa starateljstva, supružnika, vanbračnog partnera, deteta ili roditelja lica koje treba lišiti poslovne sposobnosti. Odredbom člana 33. istog zakona propisano je da ako postupak nije pokrenuo organa starateljstva, predlog mora da sadrži i podatke iz kojih proizilazi ovlašćenje za pokretanje postupka”, navodi se u odgovoru predsednice suda Miljuš.
Odmah nakon takvog odgovora, Uspravna Srbija je uputila dopis Miljuševoj, u kojem precizira da ispravan član 32. Zakona o vanparničnom postupku glasi da “postupak za lišenje poslovne sposobnosti sud pokreće po službenoj dužnosti, kao i na predlog organa starateljstva, supružnika, vanbračnog partnera, deteta ili roditelja lica koje treba lišiti poslovne sposobnosti“.
“Mala razlika, reklo bi se na prvi pogled. Skoro beznačajna. Svega dve reči sa ukupno četiri slova- ‘kao i’. Tako glase nedostajuće reči u Vašoj interpretaciji člana 32. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku. Ali, postoji u svemu tome jedan ozbiljan problem. Izostavljanjem ove dve reči, u potpunosti se menjaju suština i smisao ove zakonske odredbe”, navodi se u dopisu.
U njemu se dodaje da je iz ove zakonske odredbe jasno da se postupak za lišenje poslovne sposobnosti može pokrenuti na dva načina- po službenoj dužnosti, od strane stvarno i mesno nadležnog suda, ili na predlog nekog od aktivno legitimisanih predlagača, koji su detaljno pobrojani.
Uspravna Srbija je zahtevala, naglašava se, da Prvi osnovni sud preispita Vučićevu poslovnu sposobnost po službenoj dužnosti, tako da “ovlašćenost” predlagača nije bitna.
“Pozivamo Vas da našu predstavku uzmete u hitno i ozbiljno razmatranje”, kaže se u najnovijem dopisu predsednici suda.
Prema Zakonu o vanparničnom postupku, nadležni sud po službenoj dužnosti donosi odluku o eventualnom lišenju poslovne sposobnosti nekog lica nakon sprovedenog odgovarajućeg postupka i neuropsihijatrijskog veštačenja, navelo je ovo udruženje.