Parking servis iz Niša po starom dobro običaju, nastavio je da odbija dostavu podataka koje kao redakcija šaljemo povodom njihovog poslovanja. Ovog puta su dobili da dostave podatke o visini plata po sistematizovanim radnim mestima.
Parking servis u svojim odgovorima koristi unificirani način za odbijanje pozivajući se na stav Poverenika iz 2013. godine, jasno izbegavajući da dostavi podatke. Takođe uvek navode da tražene informacije ne predstavljaju podatke koji su od javnog značaja, neretko se pozivaju i da su podaci koji su traženi osetljive prirode.
Parking servis je po mišljenju redakcije šampion u skrivanju podataka.
Stav Poverenika na koji se pozivaju, govori o tome da organ javne vlasti ne mora da dostavlja novu informaciju već da dostavlja samo i jedino kreirane dokumente koje ima. Primenjujući ovo šturo odbijanje, advokati koje je Parking servis angažovao da se potrude da poslovanje Parking servisa učine netransparentnijim nego što jeste sada(ako je to moguće) sada uskraćuju od javnosti podatke o finansijama znajući da se promenio zakon i da im je sada to pravno moguće.
Šta je izmena Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja donela na scenu?
Rok za odlučivanje Poverenika po žalbama za nedostavljanje podataka organa javne vlasti, sa 30 produžen je na 60 dana, pa je sada moguće poslati urgenciju za rešenje zahteva tek posle ovog roka. Kada dodamo prvi rok od 15 dana za odgovor po prvobitnom zahtevu koji se maksimalno koristi čak i za tipsko odbijanje, dodajemo još oko 10 dana za rešavanje urgencije, pa je sada za dobijanje osnovne informacije koje se traže potrebno skoro 3 meseca.
Nije to sve.
Poverenik zbog povećanog broja žalbi, rešava žalbe u normalnom postupku sa oko 17-18 meseci zakašnjenja. Ovakvim stanjem se potpuno marginalizuje odgovornost javne uprave ali i pravovremeno dobijanje podataka zbog boljeg izveštavanja javnosti.
U praksi se pokazalo da određeni organi javne vlasti ne dostavljaju podatke, bez obzira na zakonski osnov kao i na trenutnu zakonsku regulativu.