Parking servis iz Niša je odbio da dostavi po zahtevu za pristuo informacijama od javnog značaja slike podignutih vozila od strane pauk službe, a sve pod izgovorom da štiti privatnost lica čija su vozila podignuta.
Parking servis je dobio zahtev od naše redakcije da nam omogući uvid u slike postupaka u kojima su građanima Niša uklonjena vozila Pauk službom, da bi videli situacije u kojima se vozila podižu i uklanjaju sa javnih površina.
U samom odgovoru su se brinuli o zaštiti podatakla ličnosti, jer se navodno vide registarske tablice vozila koja su uklonjena, što po njihovom mišljenju predstavlja zadiranje u privatnost.
Objavljujemo samo deo odgovora koji je pisao ili “ChatGPT” ili neki pravnik koji je bio mnogo “dokon”. Posebno treba obratiti pažnju na argumente oko registarske tablice, koju smatraju elemntom identifikacije kretanja u vremenu i prostoru, ali i ličnosti koja je vlasnik, iako se ne zna ko je tačno upravljao vozilom u dokumentaciji koju poseduju.
Shodno odredbi člana 4. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, pod „podatkom o ličnosti“ se ima smatrati svaki podatak koji se odnosi na fizičko lice čiji je identitet određen ili odrediv, neposredno ili posredno, posebno na osnovu oznake identiteta, kao što je ime i identifikacioni broj, podataka o lokaciji, identifikatora u elektronskim komunikacionim mrežama ili jednog, odnosno više obeležja njegovog fizičkog, fiziološkog, genetskog, mentalnog, ekonomskog, kulturnog i društvenog identiteta.
U konkretnom slučaju podnosilac zahteva Srđan Nonić iz Niša traži da pristupi kod organa vlasti sa neimenovanim licem, i da im se zatim omogući uvid u foto-dokumentaciju i video-snimke podizanja vozila „pauk” službom na teritoriji grada Niša u traženom periodu, kao i da eventualno zatraži kopiranje navedenog materijala.
Kao što se iz sadržine zahteva jasno može videti, kod Srđana Nonića ne postoji namera utvđivanja činjenica koje se tiču uklanjanja vozila u njegovom vlasništvu, što bi svakako imalo smisla u cilju zaštite ličnih prava, već namera da dođe do saznanja, odnosno uvida i eventualnog kopiranja fotografija vozila u vlasništvu trećih lica, što svakako može da dovede do povrede prava na privatnost, a što je organ vlasti dužan da čuva.
Omogućavanjem uvida u predmetni foto-zapis, odnosno dostavljanjem njegove kopije, tražiocu se čine dostupnim podaci o registarskoj oznaci, kao i o marki, modelu i boji predmetnog vozila. Pored fizičkih karakteristika samog objekta, navedena foto-dokumentacija nedvosmisleno otkriva i prostorni kontekst, odnosno tačnu lokaciju na kojoj je prema vozilu primenjena mera uklanjanja.
Registarska oznaka vozila u savremenom pravnom poretku ne može se posmatrati isključivo kao administrativni broj dodeljen određenoj pokretnoj stvari. Ona predstavlja ključni posredni identifikator fizičkog lica, čije izlaganje javnosti, naročito u sprezi sa vizuelnim i lokacijskim podacima, predstavlja direktnu i invazivnu obradu podataka o ličnosti.
Kao što je to prethodno navedeno, shodno članu 4. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, identitet lica je određen ne samo direktnim uvidom u lično ime, već i indirektno, putem identifikatora koji su karakteristični za fizički, ekonomski ili društveni identitet.
Ova transformacija podatka dobija posebnu dimenziju kada postoji opasnost od eventulnog medijskog objavljivanja, jer se tada privatnost pojedinca direktno izlaže javnom sudu bez ikakvog zaštitnog filtera institucija. Kada se takva lična oznaka ili „numerički kod“ izvuče iz konteksta službene baze i plasira u medijski prostor, vozilo prestaje da bude samo sredstvo prevoza, a registraska tablica postaje javna meta koja omogućava praćenje, stigmatizaciju i trajno kompromitovanje identiteta vlasnika. Na taj način, medijska ekspozicija registarske oznake pretvara tehnički administrativni podatak u sredstvo za zadiranje u najintimnije sfere života, čineći osobu ranjivom na pritisak javnosti i potencijalnu zloupotrebu informacija koje su trebale ostati zaštićene unutar službenih registara.
Uvid u foto-dokumentaciju predmetnog vozila ne bi predstavljao isključivo pristup izolovanom podatku o njegovoj registarskoj oznaci, već se kumulacijom materijalnih, prostornih i vremenskih informacija omogućava sistemska rekonstrukcija dinamike kretanja i navika određenog pojedinca.
Objedinjavanje specifičnih fizičkih karakteristika vozila – kao što su marka, model, boja, te eventualna karakteristična oštećenja ili modifikacije – sa kontekstom prostora i vremena u kojem je foto-zapis nastao, konstituiše radnju obrade podataka o ličnosti u smislu člana 4. stav 1. tačka 3. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik RS“, broj 87/2018).
Ovakvim analitičkim spajanjem podataka dolazi do kreiranja takozvanog geolokacijskog profila, odnosno precizne identifikacije mesta stanovanja, mesta rada ili privatnih sklonosti i interesovanja lica na osnovu učestalosti i lokaliteta njegovog parkiranja ili prolaska. Istovremeno, izdvajanjem podataka o vrsti, klasi i procenjenoj tržišnoj vrednosti predmetnog vozila formira se i ekonomski profil pojedinca, budući da su navedena svojstva direktni indikatori njegovog imovinskog stanja kao zaštićene kategorije identiteta.
Shodno tome, ekstenzivni zahtev tražioca kojim se zahteva obuhvatni uvid u kompletnu foto-dokumentaciju za neprekidni vremenski period od skoro dva meseca po svojoj pravnoj prirodi i suštini ne predstavlja ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja radi nadzora nad radom organa javnih vlasti, već je usmeren ka masovnom profilisanju građana, što je u direktnoj suprotnosti sa imperativnim načelom „minimizacije podataka“ iz člana 5. stav 1. tačka 3. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Međunarodni pravni standardi, uspostavljeni pre svega kroz sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava i Suda pravde Evropske unije, kao i kroz relevantne odredbe Opšte uredbe o zaštiti podataka (GDPR), na kojima se temelji i domaći pravni poredak, afirmišu obavezu sprovođenja striktnog testa srazmernosti prilikom sukoba dva zaštićena prava. Ovaj međunarodni standard je u domaćem zakonodavstvu operacionalizovan kroz član 8. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji propisuje obavezu sprovođenja testa javnog interesa kao osnovnog pravnog instrumenta za odvagavanje suprotstavljenih vrednosti, u sinergiji sa članom 14. istog Zakona. Ove odredbe se moraju tumačiti u skladu sa imperativnim normama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL), koji striktno uslovljava svaku obradu podataka načelima zakonitosti, srazmernosti i ograničenja.
Prema ovim standardima, pravo javnosti na pristup informacijama ne uživa apsolutni prioritet u odnosu na pravo na privatnost. Naprotiv, primenom testa javnog interesa kroz prizmu člana 14. Zakona i zaštitnih mehanizama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, utvrđuje se da je pretežanje interesa javnosti ograničeno isključivo na slučajeve u kojima postoji opravdan, pretežni i dokazani javni interes koji nadvažuje pravo pojedinca na zaštitu njegovog privatnog života, odnosno kada se radi o ličnosti, pojavi ili događaju od interesa za javnost.
U obrazloženju presude Evropskog suda pravde izrečenim u presudi od 9. novembra 2023. godine u predmetu C-319/22 (Gesamtverband Autoteile-Handel) podatak „broja šasije“ je definisan kao podatak o ličnosti uvek kada rukovalac poseduje pravna i tehnička sredstva da izvrši identifikaciju lica iza te oznake, a gde tehnički podaci vezani za vozilo gube karakter čisto „industrijskih ili objektnih podataka” onog trenutka kada se mogu povezati sa određenim licem.
Primenjeno na konkretan slučaj, registarska tablica prestaje da bude samo „oznaka na komadu metala” i postaje podatak o ličnosti u punom pravnom smislu, budući da u sistemu automatizovane razmene podataka služi kao neposredan ključ za „identifikaciju vlasnika ili korisnika vozila.”
Na ovu odluu ćemo se žaliti Povereniku, ali ćemo da pojačamo pritisak na sve službe Parking servisa.
Hvala im što postoje.