Grafiti po svim delovima grada su vidljivi, na puno mesta ih ima, novih, starih, vulgranih, simpatičnih. Iako je JKP Mediana kupila “mašinu za skidanje grafita”, koji je ništa drugo nego specijalizovani kompresor, ona očigledno skuplja prašinu negde u magacinu JKP Mediane, a možda više nije ni tamo.
Grafite ovom mašinom je sama JKP Mediana skidala po kupovini ove “mašine” koji su građani platili 15.000 Eura, ali već neko vreme je ne viđamo da radi. Tri godine kasnije, svi su zaboravili da možemo da skidamo grafite, ali i da imamo preduzeće puno SPS, G17plus, DS i SNS kadrova, koji sede po kancelarijama, smišljajući kako da provedu radno vreme. Isto je i u ostalim javnim preduzećima, jedino se razlikuju imena istih.
Pre više od tri godine, marta 2020. na nišavskom keju, bila je “bitna prezentacija uspeha javnog sektora” kao i obično samo na lokalnim režimskim medijima, ali u realnosti, kao i sada, tri godine kasnije, oko 1100 radnika JKP Mediane koje su sve bivše vlasti gomilale u administrativnom sektoru, ne mogu da se organizuju da i mašine koje su kupili stave u pogon.
Grad nam je prljav, išvrljan, smrdi, neuredan, ulice su nam katakombe, građani ne veruju institucijama, pola javne uprave ne ide da radi, već na posao da primi platu… probudite se gospodo na državnoj kasi..
Šalim se, rokaj…