Direkcija za javni prevoz grada Niša kao preduzeće, zajedno sa ugovorenom obavezom po Javno privatnom partnerstvu iz 2020. godine koji je kao najveća javna nabavka po vrednosti u istoriji Niša zaključena sa tri prevoznika, samo u oktobru mesecu koštao je Nišlije kroz budžet preko 100 miliona dinara. 82 miliona za prevoznike i 21 milion za samu Direkciju.
Direkcija je kao nosilac javnog prevoza u ime građana, obezbedila “zagarantovanu zaradu” prevoznicima koji dobiju na tenderu ovaj posao, pa tako ukoliko građani odluče da ne koristi javni prevoz ili im isti ne odgovara, neće biti “zime” za prevoznike. Tako je Nišekspresu (najvećim delom), Lasti i Streli obezbeđena zarada, vozili građane i naplatili karte ili ne.
Tako je u oktobru mesecu od finansija grada Niša Direkcija tražila preko 82 miliona dinara za isplatu prevoznicima, i tričavih 21 milion dinara za plate zaposlenih kao i troškove poslovanja Direkcije za javni prevoz.
Direkcija se kao javno preduzeće za poslove javnog prevoza ustvari ne bavi prevozom, već samo ugovaranjem tendera i prodajom karata putnicima, kao i kontrolom prodaje karata. Tako je tender iz 2015. godine koji je trajao 5 godina koštao 6.7 milijardi dinara, dok je tender iz 2020. godine projektovan da košta 10.6 milijardi dinara, i da traje 7 godina.
Direkcija takođe u izveštajima i planovima poslovanja koje retko ko čita, planira plate menadženta koje prelaze 120.000 dinara. Očigledno je to nagrada za dobar “samozapaljivi prevoz” koji građani imaju kao i ljubaznost kontrolora.
Direkcija je takođe zaslužna za presudu protiv nje i grada u vrednosti od oko 130 miliona dinara za neisplaćivane nadoknade bivšem prevozniku Ćurdiću po ugovoru o JPP sklopljenom 2015. godine. Iz tog razloga ove godine Direkcija je bila i u blokadi o čemu smo pisali i u ovom tekstu.
Ali tu nije kraj kvalitetu rada Direkcije. Tek je u skorije vreme prestala praksa gde su Komunalni milicajci vršili kontrolu naplate karata u prevozu, i suprotno zakonu zaplašivali putnike da se legitimišu, pa je kasnije istim putnicima Direkcija slala “dnevne karte za 1000 dinara kao kaznu”. Legitimisanjem putnika oni su kršili zakon neovlašćeno obrađujući podatke o ličnosti i davajući iste trećim licima, za potrebe za koje nisu uzeti i nemaju zakonski osnov da to rade.
Ova praksa je nezakonita bila jer Komunalna milicija ima pravo kontrole javnog prevoza, ali ne u smislu kontrole karata, već ispravnosti taksi i autobuskog prevoza u gradu u skladu sa ostalim zakonima. Razlog za to je zakonska člinjenica da neposedovanje karte u javnom prevozu nije prekršaj po odluci o Komunalnom redu grada Niša, već dugovanje po Zakonu o obligacionim obavezama, slično kao kad se parkirate na obeleženom mestu za parking u zoniranom području. O tome smo pisali nebrojeno puta do sada.
U prvom kvartalu ove godine, zaduženje za javni prevoz po ovom ugovoru bilo je 310 miliona dinara.
Za sve ovo napisano do sada, kao i za opterećenje koje budžet grada Niša i Nišlije imaju zbog ovakvog poslovanja, niko do sada nije bilo kako odgovarao iz vrha gradske vlasti. Umesto toga, jedini komentari su bili da je sud “na pravdi Boga presudio protiv grada i Direkcije” u slučaju spora koji smo kao grad izgubili.
Rebalans budžeta grada Niša je takođe rađen više puta najviše zbog javnog prevoza. I o tome smo pisali u jednom od tekstova na temu trošenja para za prevoz.
Sem na režimskim medijima u Nišu, nemoguće je dobiti izjavu ili odgovor na novinarsko pitanje od većina zvaničnika iz vrha gradske vlasti.