Da li Komunalci smeju da vas legitimšu u javnom prevozu da bi vam se naplaćivala doplatna karta? Da li smeju kad legitimišu građane da iste podatke daju kontrolorima u autobusima? Da li se to vama nekad desilo?
Komunalna milicija ima svoja ovlašćenja po kojima rade, to što na svoju ruku i komunalci i Direkcija za javni prevoz rade neke stvari na svoju ruku, dovelo je dotle da i Pravni portal kao i Nenad Jevtić koji je urednik portala, u saradnji sa redakcijom Niške Inicijative naprave tekst u kome sve lepo pojašnjavaju kao i da daju odgovore svim građanima.
Da krenemo ispočetka:
Direkcija za javni prevoz godinama unazad koristi patrole Komunalne Milicije da bi sistemom zastrašivanja uzimala lične podatke od građana koji se voze bez validne karte za vožnju u autobusu. Kontrolori nemaju nikakav zakonski osnov da uzimaju ni lična dokumenta ni podatke od građana u javnom prevozu.
Tu stupa na snagu Komunalna Milicija koja ima pravo da legitimiše građane, ali ne po Zakonu o obligacionim obavezama, po kome se i vrši naplata doplatnih karata. Naime, Komunalci imaju pravo da legitimišu građane ukoliko je došlo do kršenja zakona iz nadležnosti Komunalne Milicije. Naplata karata u javnom prevozu to nije.
Evo kakav stav ima Direkcija za javni prevoz u planu poslovanja koji je usvojila Skupština grada:
Uzimanje ličnih podataka od građana i davanje istih trećim licima, u ovom slučaju kontrolorima za pisanje doplatne karte u javnom prevozu, smatra se neovašćenom obradom podataka lilčnosti, što je i Poverenik u više postupaka utvrdio.
Evo jednog od starijih snimaka koje smo napravili kad smo krenuli da otvaramo temu sa javnim prevozom i komunalcima:
Šta na to sve kaže Nenad Jevtić sa Pravnog portala:
Šta je vožnja bez karte, prekršaj ili korišćenje usluge bez plaćanja?
Na osnovu gore rečenog, da bi komunalni milicionar mogao da legitimiše putnike u javnom prevozu, korišćenje istog bez vozne isprave (vožnja bez karte) mora biti proglašena za prekršaj, tj. povredu komunalnog reda odlukom jedinice lokalne samouprave. I to jeste slučaj ponegde (u Beogradu npr.). Ali, onda ne može postojati ono što se zove “doplatna” ili “posebna” karta, jer upadamo u drugi problem.
Jer putnik u javnom prevozu i prevozilac su u obligacionom odnosu po osnovu pružanja usluge a tu je jedino bitno šta predviđa Zakon o obligacionim odnosima (“Sl. list SFRJ”, br. 29/1978, 39/1985, 45/1989-USJ, 57/1989, “Sl. list SRJ”, br. 31/1993 i “Sl. glasnik RS”, br. 18/2020) – u daljem tekstu: ZOO, i donekle ono što predviđa Zakon o zaštiti potrošača („Sl. glasnik RS“, br. 88/2021) koji štiti i korisnike usluga. Da, tačno, samim započinjanjem vožnje ulaskom u vozilo javnog prevoza zaključuje se jedna vrsta formularnog ugovora i pristaje se na opšte uslove korišćenja usluge javnog prevoznika. To nikako nije sporno. Ali, neplaćena usluga je obligaciono potraživanje, a za to je nadležan redovan sud u parničnom postupku. Kakve veze imaju ovlašćena službena lica sa naplatom nečijeg potraživanja? Da li ova služba „uteruje“ dugove?
Nadamo se da smo otklonili nedoumice vezano za ove slučajeve.
Ukoliko se zadesite u autobusu gde vam Komunalna milicija grada Niša traži podatke i ličnu kartu zbog karte u javnom prevozu, budite svesni svojih prava. Takođe apelujemo na vas da slobodno snimite niške komunalce u svom postupanju i snimak nam prosledite. Ostalo je naš posao.
Hvala im što postoje
Tekst je urađen u saradnji sa Nenadom Jevtićem i Pravnim portalom