Poslednja je nedelja marta 2020 godine. Supruga radi kućni test na trudnoću, koji pokazuje pozitivan rezultat. Zove svog izabranog lekara u svojoj ambulanti i zakazuje pregled za petak. Zbog vanrednog stanja i zabrane doktorima da rade privatno nismo uspeli da ostvarimo svoj prvobitni plan da ovu drugu trudnoću vodimo kod privatnog lekara (prva trudnoća je morala biti prekinuta iz medicniskih razloga).

Međutim, zakazani pregled nije mogao da se obavi jer je doktor nenajavljeno otišao na produženi vikend, a u ambulanti nisu našli za neophodno da nas telefonom obaveste  o promeni termina, što je inače bila praksa kod ranijih zakazivanja. Sledeća opcija koju smo pronašli je bila odlazak u ginekologiju Doma Zdravlja, koja je prebačena u sportski dispanzer. Izvestili smo ih da je supruga u drugom stanju ali i da ima dijagnostifikovanu trombofiliju, međutim tamo nisu hteli ni da nas prime jer imamo karton u drugoj ustanovi.

Druge nedelje aprila, u ponedeljak, smo ponovo otišli do izabranog lekara. Pregled je trajao izuzetno kratko nakon čega je doktor arogantno saopštio da ne vidi otkucaje srca, da je supruga rano došla kao i da je rano ostala trudna nakon prve neuspešne trudnoće, iako je on sam dao dozvolu za to jer je vodio prvu trudnoću. Supruga se osećala kao isterana iz ordinacije nakon tog pregleda.

Istog dana smo otišli u jedinu privatnu kliniku koju smo uspeli da nađemo i tamo dobili potpuno drugačiju dijagnozu nakon skoro polučasovnog pregleda: trudnoća utvrđena, srčana aktivnost uredna i sve je u najboljem redu.

U privatnu kliniku idemo jednom mesečno, cena pregleda 3500 dinara. Zbog trombofilije koristi se prepisana terapija, lekovi se normalno kupuju. Takođe bilo je potrebno ići kod hematologa. U Nišu postoje dve doktorke koje se bave trombofilijom kod trudnica. Kod njih se čeka u proseku 2 do 3 nedelje pa i duže na zakazivanje, a ono što smo mi čuli od bliskih ljudi je da su njih dve vrlo neprijatne kada se ode kod njih u bolnicu. Uspevamo da zakažemo, kod doktorke kod koje smo i išli početkom godine koja je i utvrdila trombofiliju. Zakazujemo krajem  juna, privatno, pošto su privatne ordinacije počele sa radom. Priprema zajedno sa pregledom košta 8000. Doktorka je fina, ljubazna, kada vidi rezultate iz privatne labaratorije širok osmeh, još ako je to labaratorija sa kojom sarađuje, onda je još prijatnija.

Kada je reč o trombofiliji, ona se javlja u trudnoći, tj. dolazi do zgrušavanja krvi i nastanka  tromba koji može biti fatalan po plod pa i po majku. Praksa u Srbiji je da žena tek nakon tri pobaćaja dobija uput za analize. Deo analiza se radi u Transfuziji, a deo privatno.Ovaj privatni deokošta  oko 20.000 dinara. Jedino se u BGu može sve odraditi o trošku Fonda.  Supruga je imala srećom blaži oblik trombofilije, kod težih oblika trudnice moraju da se kontrolišu jednom pa i dva puta mesečno, menja se terapija, mi smo istu terapiju imali do kraja trudnoće.

Dolazi jul i supruga otvara bolovanje. Nakon što je video rezultate iz private klinike njen izabrani lekar naglašava da i on tamo radi.

Pred kraj devetog meseca trudnoće, doktor nam je sopštio da više nećemo raditi preglede u njegovoj ordinaciji već da se radi KTG, taj pregled  ne moramo da plaćamo jer je on besplatan u GAK-u ili Domu Zdravlja. Objašnjava nam  da se pregled radi jednom nedeljno, a ukoliko dođe do prekoračenja termina, radi se svakodnevno.

Trudnoća, problemi i informisanost. Foto printscreen

U Domu Zdravlja su nam saopštili da kod njih to nije moguće jer nemamo karton tamo i da moramo da se javimo u GAK. Međutim u GAK nam saopštavaju da redovan KTG (Kardiotokografija) možemo da radimo samo kada se prekorači termin porođaja. Ta informacija nam je bila veoma zbunjujuća jer poznajemo trudnicu koja je u tom trenutku već neko vreme išla na redovne KTG preglede u DZ, iako nije još uvek bila prekoračila termin porođaja. Na preglede je uglavnom čekala po par sati ali se to smatra normalnom procedurom kod trudnica u Nišu.

Treba zaključiti trudničko i otvoriti porodiljsko bolovanje,uzeti upute od izabranog lekara za GAK i za određene analize kao pripremu za porođaj. Nakon što nam je izabrani doktor dao doznake i samo deo uputa, ponovo smo potržili pomoć od privatnog lekara. Tamo smo uradili sve neophodne analize i nastavili da radimo KTG u privatnoj ordinaciji.

U međuvremenu  tri drugarice koje su bile trudne se porode, sve tri različito prođu na porođaju. Jedna prođe odlično (ona je vodila trudnoću privatno i sa doktorom dogovorila Epidural). U 2020. su i dalje podeljena mišljenja oko Epidurala. Kada dođe do porođaja vrlo teško se dolazi do njega, čitaj – treba veza.

Druga  je vodila trudnoću  u Domu Zdravlja , imala nekih manjih problema (koje je na kraju rešila u privatnoj ordinaciji), morala na carski,  niko nije video da ona onako sitna nosi krupno dete i ne može prirodno da se porodi.  Treća je imala užasno iskustvo,  porađala se skoro dva dana i imala mnogo velikih problema na porođaju (celu trudnoću vodila privatno).

Par dana pre termina porođaja, supruga je dobila bolove i kontrakcije nakon čega smo otišli u GAK u 11 ujutru. Ipak, doktor procenjuje da stanje još uvek nije za hospitalizaciju i vraća suprugu kući. Procena je bila loša jer je supruzi svega par sati nakon što se vratila kući pukao vodenjak tako da je morala da bude hitno vraćena u GAK.

Vrlo bitna stvar, u smeni su dve babice  koje znamo i koje su nam takoreći bile veza.  Porođaj prođe , rodi se zdrava devojčica, bilo je kritičnih trenutaka  izazvanih od strane “doktora za izbegavanje”, pa je uskočio doktor koji je i porodio.

Nakon porođaja, problemi su se nastavili u vidu nestručnosti i nespremnosti babica da pomognu mladim majkama u vezi sa dojenjem. Ne žele da dojiljama pokažu kako se grudi masiraju i često se prema njima ophode osiono i bezobrazno. Jedna naša drugarice je zbog takvog tretmana dobila mastitis i ostala bez mleka…

Nakon izlaska iz bolnice problemi se nastavljaju sa patronažnom sestrom. Po zakonu, patronažna sestra je u obavezi da tri puta obiđe majku, i bebu, i da im pomogne u tom prvom periodu oko kupanja, čišćenja i dezinfekcije pupka, masiranja grudi, izmlazavanja itd. Međutim potoji problem sa nedostatkom kadrova tako da patronažna sestra dođe svega par puta i uz vrlo kratko zadržavanje saopšti usmeno procedure  i vrlo brzo ode.

I skidanje konaca nije moglo da prođe bez incidenta. Pošto smo trudnoću vodili u privatnoj klinici (iz gore opisanih razloga) izabrani lekar je ODBIO da supruzi skine konce uz vrlo neprijatnu opasku “nek vam skida konce onaj ko vam je vodio trudnoću”. Izrevoltirani, besni i poniženi posegnuli smo čak i za pravnim rešenjem u ovom konkretnom slučaju, međutim kako se radi o usmenoj razmeni bez materijalnih dokaza advokat nije imao slučaj.

Vođenje trudnoće u Nišu je veliki izazov za buduće roditelje. To je put satkan od besa, razočaranja i osećaja poniženosti. Jedini način da kroz process prođete dostojanstveno jeste da krenete putem privatnih klinika, međutim, to je opcija koja zahteva značajna sredstva i nije svako u prilici da sebi priušti takav dostojanstven medicinski tretman što je, kao činjenica, samo po sebi poražavajuće ako znamo da svi mi već itekako plaćamo zdravstveni sistem koji se prema nama ponaša kao prema građanima drugog reda (građani prvog reda u ovom slučaju je ono malo srečnih ljudi koji imaju poznanstvo u medicinskim ustanovama).

Niško zdravstvo ima i odlične lekare i drugo zdravstveno osoblje ali sa ovakvim sistemom stvari jednostavno ne funkcionišu. A i ti kvalitetni, časni i predani radnici u zdravstvu vrlo brzo ili potpuno pređu u privatni sektor i/ili napuste zemlju u potrazi za tim pomenutim dostojanstvom, kojeg jednako nema prema samim lekarima od strane sistema, koliko ga nema  prema pacijentima od strane mnogih lekara.

Trudnoća moje supruge je na kraju završena uspešno. Ali samo zato sto je uz sebe imala divnog doktora išto se pre trudnoće informisala o svim dobrim ali i lošim stranama trudnoće. Imali smo vremena da sve lepo istražimo i da se pre trudnoće spremimo.

Naš savet budućim roditeljima je da se na vreme informišu o svemu,  da se spreme na divnih 9 meseci neizvesnosti. Ali ništa od toga nije strašno kada na kraju imate mali smotuljak u koji se zaljubite na prvi pogled.

To je bila naša avantura, a sada moram da idem neko se probudio…moj red je za menjanje pelena.


Tekst je delo autora koji je poznat redakciji. Tekst je prenet u celosti i bez izmena. Tekst ne odražava stavove redakcije Niške Inicijative.