Sportski savez Niša je krovna sportska organizacija, sa nadležnostima evaluacije rada svih sportskih klubova u Nišu. Ono što kroz sve vlasti u Nišu krasi ovu organizaciju, jesu veliki budžeti, razne manifestacije koje su ekstremno skupe i dobri odnosi sa svim vlastima, demokratskim, G17, SPS ili sadašnjom vlasti SNS-a.
Sportski savez Niša je u prošlosti imao loše izveštaje Budžetske inspekcije koja je konstatovala nepravilnosti u radu, ali to ih nije sprečilo da inkasiraju i do 20 miliona u vreme Gradonačelnika Darka Bulatovića. Plate su u ovoj organizaciji uvek bile dobre, a posla su uvek imali samo mesec dana godišnje, kada se primaju programi klubova za gradski konkurs.
Bilo bi krajnje čudno da se poslovi koji uključuju jako veliku potrošnju para ne rade preko Sportskog saveza. Na snimku se vidi kako izgleda težak rad u “daktilo birou Tesne kože”. Skoro kao u javnom sektoru.
Ustvari, sa 5 zaposlenih i sa skoro 20 miliona prihoda u 2020. godini, ova organizacija je pravi biser za radnike, a još veći za one koji je vode. Ko želi, slobodno neka prošeta do Strahinjića Bana 2, i da vidi kad hoće.
Inače, statutarne i zakonske obaveze ovog saveza, jesu ustvari izveštavanje o radu svih organizacija koje su i najmanje finansirane od strane grada, ali decenijama unazad, ovaj savez koji treba da ima stručnu službu, sve radi sem toga. Nema ni grad stručnu službu upoznatu sa zakonom o sportu, ali koju službu grad ima dobru i koja radi u interesu građana?
Šta ima da se radi monitoring sporta u Nišu? Sve je super, dok ide lova, ide i plata.
Umesto toga, Sportski savez je godinama unazad aplicirao pred komisijom za rekreativne programe, pa su njihovi programi tradicionalno bili najskuplji. Tako je godinama program “Stop, svi na sport” koštao i do 2.5 miliona dinara za 4 dana aktivnosti. Ali hej, rade sa policijom ovaj program, mora da je bitan. Diskutabilno je ovakvo finansiranje saveza, ali i naduvana cifra, kao i izveštaji u koje sam imao uvid. Godinama su putni troškovi i razni ugovori za tehničku saradnju, kao i razna reklamiranja trošili milione para svih građana. I šta vredi što imam papire, fascikle, što sam pisao godinama, što mi je klub kažnjavan inspekcijama i prijavama zbog mog pisanja i busanja?
Svi klubovi najbogatiji po milionskim budžetima, u najvećem broju slučajeva brišu patose liga u kojima igraju, puno puta nisu ni u prvim ligama, a izveštaj o njihovom radu ne postoji. Ne postoji jer su svi drugari iz sportskog saveza. To je centralna organizacija propasti sporta u gradu Nišu.
Ali hej, dajte im 20 miliona, nek ide život…
Ove godine, opet je organizacija Kupa Radivoja Koraća išla preko Sportskog saveza. Meni kao radniku u sportu, nije jasan izveštaj o finansijama ovog kupa. Neka bude da sam ja nepismen.
Lajt motiv jeste izjava “grad Niš je grad košarke” kao i “građani Niša su imali privilegiju da gledaju ove klubove…”
MAJKETI…!!!