Organizacija PROTECTA je u okviru projekta “NEnasilNI odgovor” organizovala dvodnevnu obuku za predstavnike udruženja, neformalnih grupa i medija iz Niša na temu nasilnog ekstremizma i njegove prevencije i suzbijanja (P/SNE).
Polaznici obuke su stekli osnovna znanja o pojmu, vrstama i istorijatu nasilnog ekstremizma, informacije o strateškom i zakonodavnom okviru u Srbiji i EU regulaltivi vezano za P/SNE, iskustvu iz zemalja u okruženju, a imali su prilike i da osmisle zajedničke ideje za konkretne akcije u zajednici, vezano za borbu protiv nasilnog ekstremizma, koje će biti realizovane u narednom periodu.
Različiti oblici nasilnog ekstremizma i radikalizacije su globalne pojave kojima se svako društvo mora aktivno i odlučno suprotstavljati na lokalnom, državnom, regionalnom i međudržavnom nivou. Region Zapadnog Balkana je jedno od najosetljivijih područja, imajući u vidu negativno nasleđe iz ratova sa kraja 20. veka, preplitanje različitih interesa i uticaja, ali i rizike od polarizacije u društvu.
Ekstremizam se najčešće opisuje kao „ponašanje i mišljenje na granici dozvoljenog sa tendencijom da se ta granica pređe, a što je u suprotnosti sa pravnim, običajnim i kulturološkim normama jednog društva”. Ekstremizam narušava tekovine savremene demokratije i vladavinu prava.
Na osnovu ciljeva kojima stremi, razlikujemo tri vrste ekstremizma: ideološki (ekstremna levica i ekstremna desnica), religijski i etnonacionalistički (etnoseparatistički) ekstremizam. Po brutalnosti se izdvaja i huliganizam.
Nasilni ekstremizam je „zagovaranje, podržavanje, pripremanje ili na bilo koji drugi način davanje podrške (ili opravdanja) ideološki motivisanom nasilju u cilju ostvarivanja socijalnih, ekonomskih ili političkih ciljeva”.
Najznačajnije karakteristike koje su zajedničke za svaku vrstu ekstremizma su:
– Netolerantan odnos prema svemu što je različito i drugačije.
– Sagledavanje sveta u „crno-beloj” boji ( „Ko nije sa nama, on je protiv nas”).
– Prenaglašeno zaštitnički stav prema grupi kojoj neko pripada (do spremnosti da koristi nasilje za „odbranu”).
– Narcisoidan stav prema gupnom identitetu i potreba za posebnošću („Mi smo najbolji, svi ostali su bezvredni”).
– Opravdavanje i upotreba nasilja u ime „viših ciljeva” (Boga, nacije, ideologije…).
– Obavezno traženje neprijatelja, na kome se sprovodi integrisanje istomišljenika.
Projekat “NEnasilNI odgovor” koji realizuje PROTECTA je podržan u okviru regionalnog projekta “Zajednice na prvom mestu: Stvaranje centra civilnog društva za rešavanje pitanja nasilnog ekstremizma – od prevencije do reintegracije” koji sprovodi Forum MNE (Crna Gora), Centar za pravne građanske inicijative (Albanija), Nada i domovi za djecu BiH (Bosna i Hercegovina), Partneri Kosova – Centar za upravljanje sukobima (Kosovo), Centar za zajednički jezik (Severna Makedonija) i Kulturni centar DamaD (Srbija), a koji finansira Evropska unija i sufinansira Ministarstvo za državnu upravu Crne Gore.