U borbi protiv klimatskih promena, Evropska unija priprema novu taksu za zemlje poput Srbije gde se ugljen-dioksid emituje više nego što bi trebalo. Prve na udaru bile bi termoelektrane koje struju proizvode na ugalj, ali i druge velike fabrike što bi, smatraju sagovornici CINS-a, moglo da poveća račune za struju građanima, dovede do gubitka poslova, smanjenja stranih investicija i privrednog rasta.
Građani će ubuduće plaćati veće račune za struju, a možda će doći i do pada životnog standarda. Ovo su prognoze stručnjaka sa kojima je Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) razgovarao o novoj graničnoj carinskoj taksi (the Carbon Border Adjustment Mechanism).
Naime, ukoliko firme u tzv. trećim zemljama proizvodnjom neke robe zagađuju ugljen-dioksidom (CO2) više nego što je dozvoljeno u Evropskoj uniji, tu robu će prilikom uvoza EU dodatno cariniti. Plan za ovu taksu predstaviće Evropska komisija sredinom godine.
EU ovo radi kako bi sprečila „curenje ugljenika“ koji izaziva klimatske promene, odnosno obeshrabrila vlasnike kompanija da izbegavaju da plate takse za zagađenje tako što će premestiti fabriku u zemlje u kojima te takse nema – kao što je Srbija.
Najavili su da se uvođenje mera očekuje do 2023. godine, za sektore koji nose najveći rizik.
Decenijama unazad proizvodnja električne i toplotne energije najviše doprinose emisiji CO2 u Srbiji, a sledi industrija, pokazuju podaci Međunarodne agencije za energetiku.
U Sekretarijatu Energetske zajednice (EZ), organizacije zadužene za energetsko tržište u Evropi, očekuju da će se takse, između ostalog, odnositi na električnu energiju proizvedenu u termoelektranama na ugalj.
Istraživanje CINS-a pokazuje da će ovo biti problem i za Srbiju, koja će, prema okvirnoj proceni Privredne komore Srbije (PKS), u 2021. u EU izvesti oko 8% proizvedene električne energije. Nije poznato koliko ove struje će stići iz termoelektrana, ali Srbija gotovo 70% energije proizvodi spaljivanjem uglja.
Viktor Berishaj iz organizacije Climate Action Network Europe, koji prati politiku klimatskih promena i energetike u Jugoistočnoj Evropi, objašnjava na koji način bi budući nameti mogli da se obračunavaju:
„Ukoliko bi EU uvela taksu na uvoz električne energije proizvedene od fosilnih goriva iz Srbije, mogla bi da je carini po jedinici, megavat-času, ili po količini emitovanog ugljan-dioksida (CO2) za uveženu struju, pri čemu bi u oba slučaja cena morala da odražava visinu naknade za emitovanje CO2 u EU“.
Domaće termoelektrane su u 2019. emitovale preko 27,3 miliona tona CO2 – od čega samo TE Nikola Tesla u Obrenovcu preko 20,3 miliona tona.
Nove mere za treće zemlje bi mogle da budu nalik ovom sistemu, ali se razmatraju i druge opcije, rekao je u martu pred Evropskim parlamentom komesar Paolo Đentiloni (Gentiloni).
Bojan Stanić iz Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u PKS kaže da su veliki energetski potrošači kompanije registrovane u oblasti hemijske i gumarske industrije i firme iz metalske i autoindustrije, koje čine oko 52% ukupnog izvoza Srbije u EU.
Deset najvećih izvoznika iz ovih delatnosti, mnogi iz van-evropskih država, čine oko 21% ukupnog izvoza u EU, dodaje. Prvih sedam kompanija na ovom spisku, prema njegovim rečima, su: Tigar Tyres (Tigar tajers), HBIS Group, Serbia Zijin Bor Copper (Ziđin), Yura Corporation (Jura), Philip Morris International (Filip Moris), Fiat (Fijat) i Naftna industrija Srbije.
Posledice po građane
Zvezdan Kalmar iz nevladinog Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) zaključuje da će se sve ovo prelomiti na građanima, jer će plaćati veće račune za struju:
„Elektroprivreda Srbije (EPS), sasvim izvesno, nema sredstava da pokriva ekološke mere iz svog obrta, tako da će to građani da pokrivaju“.
Slobodan Minić iz Fiskalnog saveta slaže se sa tim. Dodaje da Srbija nije veliki izvoznik struje, ali kada ima viška je izvozi. Ipak, smatra da za EPS ovo neće biti toliki problem, koliki za ostatak privrede koji koristi energiju koja nije čista.
„Ukoliko imamo strane investitore koji znaju da Srbija ima 70% prljave električne energije, da li bi (oni) uopšte otvarali svoje postrojenja ovde ako znaju da će zbog toga plaćati velike takse prilikom pokušaja izvoza tih proizvoda u EU?“, pita se Minić.
On dodaje da se stvara mogućnost da građani zaposleni u tim kompanijama gube poslove.
Ukoliko Srbija postane manje poželjna za investiranje to bi značilo manji privredni rast, a možda i stagniranje ili pad životnog standarda, objašnjava Minić i dodaje da se bez kvalitetnih stranih investicija ne prenosi ni tehnologija ni nova znanja čime se ulazi u začarani krug ekonomske stagnacije.
Dodaje da nova taksa u praksi znači i da će naši proizvodi biti skuplji na tržištu, odnosno pad konkurentnosti domaće privrede.
Uvođenje takse u druge industrije bi povećalo cenu proizvoda u Srbiji, što bi imalo direktan uticaj na ekonomiju zbog intenzivne trgovine između Srbije i EU, objašnjava Berishaj.
On dodaje da u početku mogu da postoje ograničenja u uvođenju taksi onim granama industrije koje pomažu ekonomski razvoj, ali i da bi taj „kredit“ vremenom nestajao radi modernizacije i smanjenja emisija. Međutim, Berishaj dodaje da ne vidi da će ovi izuzeci važiti za energiju iz fosilnih goriva.
Srbija se žalila EU
Srbija je uputila primedbe Evropskoj uniji na uvođenje takse, navode u odgovoru CINS-u iz Ministarstva za evropske integracije. Objašnjavaju da bi nova pravila predstavljala „direktno kršenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju“, jer se umesto približnog usklađivanja sa propisima EU, predviđa potpuna primena propisa.
Kako navode, „primena i obim“ novih propisa mogu imati značajan uticaj na Srbiju, jer je EU najznačajniji trgovinski partner zemlje – oko 65% celokupnog izvoza je usmereno ka EU.
Agencija za energetiku nas je uputila na EPS i Ministarstvo rudarstva i energetike, a Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija na Ministarstvo zaštite životne sredine za pitanja o izvozu energije u EU, na koju će se robu odnositi nove takse, da li će Srbija imati olakšice, kao i šta vide kao rešenje. Odgovori nisu stigli do objave teksta, a EPS nije odgovorio ni hoće li biti povećanja računa ni koliko struje iz termoelektrana izvoze u EU.
Bojan Stanić iz PKS se boji da Srbija ne postane kolateralna šteta borbe na tržištu velikih sila:
„Postoji mogućnost da pod parolom zaštite životne sredine (ovo) samo pređe u protekcionistički sukob, odnosno konkurentsku utakmicu između visokorazvijenih privreda, konkretno Evropske unije, SAD-a, Kine i drugih uslovno rečeno industrijalizovanih država koje imaju visoke stope rasta“.
On smatra da država treba da preduzme sve što je moguće da zaštiti životnu sredinu, ali i da napravi balans između očuvanja životne sredine i očuvanja industrijskog potencijala:
„Treba dati prostora zemljama u razvoju da uhvate korak sa već razvijenim tržištima“.
Minić misli da nam EU na ovaj način šalje poruku da dugoročno ne možemo da uštedimo tako što ćemo da zanemarimo borbu protiv klimatskih promena. Alternativu evropskom tržištu nemamo, na njega smo „snažno upućeni“. Kako kaže, imamo dva izbora:
„Ili da sledimo njih (EU), što znači napredak u zelenoj tranziciji, ulaganje u mere za smanjivanje CO2, dakle usklađivanje sa tim njihovim direktivama (…) i da onda eventualno (imamo) umanjenje ili da potpuno izbegnemo tu taksu. Druga varijanta je nečinjenje, što u praksi znači da ćemo zauvek plaćati tu posebnu carinsku taksu (…) što je svakako skuplja alternativa“.
CO2 u porastu
Iako se obavezuje da će smanjiti prljavu energiju, Srbija je druga po redu u regionu Zapadnog Balkana, odmah posle Bosne i Hercegovine, po količini novca koji daje za ugalj, pokazuje poslednji izveštaj Energetske zajednice o praćenju energetske tranzicije. Prema njihovim ranijim analizama, samo u 2019. Srbija je dala 41 milion evra za podsticaj energije na ugalj, a od 2015. do kraja 2019. godine preko 388 miliona evra.
CO2 je najzastupljeniji gas sa efektom staklene bašte u Srbiji. To je uzrok klimatskih promena koje izazivaju suše, poplave, ekstremne temperature koje ugrožavaju zdravlje ljudi.
Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA), u 2018. je CO2 činio 99,44% ukupnih emisija gasova koji dovode do klimatskih promena u zemlji. To je 8% više nego 2000. godine.
Srbija uveliko kasni da reši probleme termoelektrana – u prvom redu smanjenje zagađenja sumpor-dioksidom (SO2), azotnim-oksidima (NOx) i PM česticama, koji utiču na zdravlje ljudi, između ostalog mogu da izazovu plućne i kardio-vaskularne bolesti, ali i prevremenu smrt. Sistem za odsumporavanje (smanjenje emisije sumpora) trenutno radi samo u TE Kostolac B, a radi se na izgradnji postrojenja u TENT A i B.
CO2 nije na listi prioriteta.
Zvezdan Kalmar, koji javno zagovara smanjenje zagađenja SO2, upozorava da ulaganje u odsumporavanje i filtere može da dovede do „bumerang efekta“. Ta postrojenja ne samo da ne smanjuju zagađenje CO2, već, kako kaže, koriste „enormne količine energije“, a uz to se produžava i životni vek termoelektrana što će dovesti do veće proizvodnje i potrošnje uglja i povećanja emisije CO2.
Energetska zajednica se u januaru obratila Komisiji za kontrolu državne pomoći Republike Srbije. U dopisu na koji, kažu, još nisu dobili odgovor, ukazuju na analize EZ u kojima se zaključuje da subvencije, tj. državna pomoć za sektor uglja veštački održavaju nisku cenu struje. Pozivaju Komisiju da proceni da li se to, po propisima, može podvesti pod državnu pomoć.
Kineske investicije i prljava energija
Poslednjih godina u ugalj i rudarsko-metaluršku industriju u Srbiji najviše ulaže Kina, a te investicije prate problemi sa zagađenjem.
Kako je CINS ranije pisao, kineska kompanija Ziđin je prvostepeno osuđena na kaznu od 400.000 dinara zbog zagađenja vazduha koje je prouzrokovao rad rudnika u Boru. Probleme sa lošim vazduhom imaju i stanovnici Smedereva koji žive pored Železare koju drži kineski HBIS Group. Srbija je od kineske banke 2014. uzela kredit za izgradnju novog bloka TE Kostolac B i proširenje kopa uglja Drmno. O zagađenju u Kostolcu CINS je već pisao. Novi blok Kostolca, B3, najavljen je kao najveća investicija u domaćem energetskom sektoru i prvo veliko postrojenje u Srbiji nakon skoro tri decenije.
Direktor Sekretarijata Energetske zajednice, Janez Kopač, je krajem prošle godine za agenciju Beta izjavio da je „nerazumna podrška uglju“ veliki problem Srbije. Osvrnuo se na reči predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je najavio izgradnju Kostolca B3, navodeći da je „to potpuno nerazumno ako je obećanje o dekarbonizaciji (smanjenju emisija CO, prim.nov) ozbiljno“.
Aktivisti negativno reaguju na najave budućih sličnih poslova, poput zrenjaninske fabrike guma koju treba da otvori kineski Ling Long navodeći kao argument najpre nepoštovanje propisa o zagađenju vazduha, dok ekološki problemi i šteta brinu i meštane kod novog rudnika u Boru kojim rukovodi Ziđin.
Dušan Stokić, rukovodilac Centra za životnu sredinu, tehničke propise, kvalitet i društvenu odgovornost u PKS kaže da Kina trenutno jeste vodeća zemlja po emisijama CO2, ali i ulaže u smanjenje zagađenja.
Posledice zagađenja po zdravlje ljudi će zavisiti od države, smatra Stokić, ali i civilnog sektora i medija:
„Sadašnji, a i budući investitori će morati da se pridržavaju i onih pravila koja važe u Evropskoj uniji jer mi smo korak po korak, kako god, bliži tim propisima. (…) Ukoliko naša država bude jaka da istraje na tim propisima, na primeni propisa, ukoliko civilni sektor pa i mediji i budu dovoljno uporni da ukazuju na te probleme, to ćemo mi biti uspešniji i odbranićemo zdravlje naših građana“.