Grad Niš je iz budžeta u prva tri meseca dotirano je za javni gradski prevoz 200 miliona dinara preko Direkcije za javni prevoz. Iako je uvedena navodna obaveza da se kupuju kartice za prevoz za sve radnike gradske uprave i javnog sektora, ova mera nije dovela do smanjenja dotacije po ugovoru o javno-privatnom partnerstvu.
Niš je dobio nov ugovor za javni prevoz na 7 godina u vrednosti od 10.6 milijardi dinara 2020. godine. Stavka koja građanima Niša stvara “minis” u javnim finansijama jeste uvedena “zagarantovana zarada” koja obezbeđuje priliv novca Nišekspresu, Streli i Lasti bez obzira koliko se karata proda u toku meseca.
Pa je tako u januaru mesecu iz budžeta grada prebačeno Direkciji za javni prevoz 70.1 miliona dinara, u februaru 57.26 i u martu 75.8 miliona dinara.
Da pojasnimo prostim jezikom: koliko god karata da prodaju prevoznici, određena zarada je zagarantovana prevoznicima, pa i ako se loše posluje i malo karata proda, oni će da prihoduju, bilo od karata ili iz budžeta grada u ovom slučaju. Ovim ugovorom, grad je preuzeo na sebe sve rizike javnog prevoza, dok benefiti zarade pripadaju srećnim dobitnicima ugovora o prevozu.
U tekstu koji možezte videti na ovom linku, pojasnili smo kolika je visina plata rukovodiocima u Direkciji za javni prevoz grada Niša.
Po informacijama do kojih smo došli, Komunalna Milicija grada Niša jako slabo radi asistenciju u kontroli Javnog prevoza u Nišu, tako da Direkciji za javni prevoz pisanje kazni kao i kontrola malo slabije ide od ruke. Samim tim će i naplata i zarada od kazni po obligacionim obavezama koja idu na izvršenje slabije da puni budžet.
U tekstu u kojem smo opisivali situaciju sa javnim prevozom, pisali smo da je Gradsko Veće je na sednici održanoj 25.11.2020. odlučilo da zbog finansijske situacije u kojoj je budžet grada Niša, uradi rebalans. Tako je deo sredstava koji je trebalo da ide za projekte preko Klerpa, prebačeno za održavanje javnog prevoza u Nišu. Tako je od 310 miliona dinara rebalansa, 277 dato za gradski prevoz.
Ovakvim primerima i tokovima novca, jasno se može videti da za razvojne projekte i potrebe građana ne ostaje ništa zbog raznih “ugovora” koji su na štetu građana a u korist privatnika koji rade javne poslove.