Evo već deseta godina kako Srbija „nezadrživo napreduje“ na svom putu ka EU. Što bi rekao Aca (znate na kog Acu mislim), koji garantuje da će Srbija ostati na svom evropskom putu, i to večno… A što i ne bi. Putuje se malo po Briselu i okolini, uzimaju se dnevnice, a kapne i po koja milijarda evra svakih par godina u vidu raznoraznih pomoći i podrške razvoju Srbije, i niko ga ne pita kako troši pare, dok je na tom evropskom putu.
E moj narode srpski, da nije možda vreme da pogledate kroz prozor, da nas naš šofer Aca ne voda u nekom pogrešnom smeru, kao napredni taksista naivnog stranog turistu.
Jer ako dobro pogledate kroz prozor,svašta nešto se može videti.
Da na primer Srbija od 2021. nije otvorila novo poglavlje, a da smo trenutno na samo 22 od 35 otvorenih poglavlja (63%). Da li treba da se podsetimo da je Hrvatska u deset godina završila sve potrebne reforme i postala punopravna članica? Vidi se da nas Aca „voza“ tako „dobro“ da je Srbija u tih istih deset godina uspela da napreduje čitavih 5%. Da, baš toliko, oko pola procenta godišnje. Sa prosečne ocene napretka 2,97 na početku, na čak 3,11 (na skali od 1 do 5) ove godine. Ta neverovatna brzina napredovanja će nam omogućiti da za samo 70 do 80 godina zatvorimo sva poglavlja i budemo spremni za članstvo u EU.
Mora da je naš Aca tako i planirao, da to bude taman negde na kraju ovog veka, i da od te 2100-te godine naša Srbija bude u tom elitnom društvu, gde će nas sačekati komšije, koji su već dobili datume za zatvaranje svih poglavlja, Crna Gora 2026. i Albanija 2027. Baš nas „voza“ ovaj naš Aca. Jer ne bi Aca tako brzo u Evropsku Uniju, jer ovi Hrvati, svako malo uhapse i osude bivšeg premijera, pa onda gomilu ministara, gradonačelnika, tužilaca, sudija…
I to je izgleda zarazno. Krenuli da hapse i ovi Crnogorci, pa i Albanci. Zamisli samo koliko bi bilo nezgodno da se takva praksa primeni i kod nas. Zato naš Aca i njegova bratija ima manjak volje i motivacije, da nešto žuri tamo. Nije samo Aca kriv. Tu je i EU, sa svojim blagonaklonim stavom prema Aci u prethodnom periodu uprkos lošim rezultatima. To je sad očigledno, jer jedino EU i mediji koje kontroliše vlast u Srbiji ne primećuju drastičan pad u ključnim elementima reformskog procesa, kao što su: sprečavanje korupcije, vladavina prava, fer i pošteni izbori, sloboda medija, ljudske slobode, učešće građana u procesu donošenja odluka.
Znači, braćo Srbi i sestre Srpkinje, 2100-ta nas čeka, i to ako ostane ovo ocenjivanje koje je vrlo problematično, jer su EU ocene o „napretku“ mnogo bolje od nekih strožijih „profesora“, kao što su Freedom House, Transparency International, World Bank, i tako dalje. Jer, što se tiče korupcije, protiv koje se naš Aca, evo „uspešno“ bori već deset i više godina, Transparency International Srbiji daje ocenu 36, što je njen najlošiji rezultat u zadnjih 12 godina. 2012 je imala ocenu 39, i 80 mesto. Danas je Srbija na 104. mestu. Onaj drugi što meri slobodu u našoj Srbiji, za koju taj isti Aca kaže da je najslobodnija zemlja za svetu, Freedom House, daje ocenu 60/100 nakon pada od dva poena samo u prošloj godini.
I nalazi se na 16 mestu u grupi zemalja sa najvećim padom demokratije u svetu, uz Avganistan i Mjanmar. Baš loše društvo. Ali ajde. Kaže taj isti Aca da su i Freedom House i Transparency International „neke strane nevladine odganizacije“, koje kontrolišu svetski tajkuni, koji naravno mrze ovaj napredak Srbije. Zato evo malo i indikatora World Bank, od koje naš Aca tako rado zajmi pare. Eto i ta World Bank svojim merenjima ukazuje
na značajan pad Srbije u ključnim parametrima, pogotovo od 2016. Kod kontrole korupcije za čak 18%, efikasnosti rada vlasti za 2,5%, vladavine prava za 3,5%, i učešću građana u procesu donošenja odluka 11%. Zanimljivo je da su se do 2016-17, izveštaji EU poklapali sa Transparency International, Freedom House i World Bank podacima. Nakon toga je nekako došlo do razmimoilaženja i EU nosi svoj dobar deo odgovornosti za probleme, jer je pogrešnim ocenama doprinela smanjenju građanskog pritiska na vlast i omogućila povoljno okruženje za našeg Acu da radi šta hoće i kako hoće, bez ikakve odgovornosti.
Ali izgleda da se i ta EU opametila. Promenila je ekipu koja prati i ocenjuje napredak Srbije, jer su „evropske narodnjake“ zamenile socijal demokrate. Acini i Orbanovi drugari više ne mogu da „peglaju“ rezultate, jer su došli neki baš nezgodni iz Skandinavije, na čelu sa komšijom Hrvatom. Izgleda da će taj Tonino Picula da malo promeni muziku po kojoj se igra u ovoj priči, i da će Aca, naše „loše đače“ morati da ode u „magareću klupu“. Sada je ostalo da se i mi opametimo. Ukoliko je moguće.
Jer iz istih razloga zbog kojih građani hoće u EU, naš Aca neće. Jer se tamo premijeri i predsednici hapse i šalju u zatvor zbog korupcije, zajedno sa ministrima i ostalim „znaš ti ko sam ja“ naprednim facama. Mislite o tome, pogledajte kroz prozor gde vas „voza“ Aca, i pogotovo obratite pažnju na „taksimetar“, koji samo zbraja milijarde i milijarde opljačkanih evra.
Ako vam je sve jedno, onda ćemo da imamo zabavu, kroz otplatu svih kredita i dugova, možda baš do te 2100-te godina, i da se tada radujemo ulasku u EU.
Ako preostane još neko, kako ovde u Srbiji , tako i u EU.