Danijel Dašić

Izgradnja infrastrukture u gradu Nišu već duže vreme ima puno problema, što svakog dana možemo da vidimo, u vidu mnogobrojnih udarnih rupa na ulicama, večitim gradilištima i naravno, probnim svečanim otvaranjima (ne)pokretnih stepenica.

Problem sa infrastrukturom u Nišu je to što najčešće kasni, što bi rekao naš predsednik, “dve, najviše dve i po godine” i to uglavnom nakon svečanog, predizbornog otvaranja, a izgovori su jedni te isti: ili (odjednom) nema više novca u budžetu, ili su to (iznenada) neki nerešeni imovinsko pravni odnosi, ili ničim izazvani uočeni ozbiljni nedostaci u planskim dokumentima, kao recimo ona greška gde projektant slučajno pogreši za dve nule. Što je vrlo čudno, jer svi znamo šta znači kad vidimo taj znak sa dve nule, i kakvo olakšanje može da nam donese.

Most
Tvrđavski most se očekuje za dve, najviše tri godine?

Na svu sreću, ovih dana smo svedoci da se ipak desilo neko čudo kroz ovu izgradnju kružnih tokova koji su izgleda konačno “zavrteli” točak izgradnje u našem gradu.Novca odjednom ima, i to u izobilju, bez obzira na katastrofu sa budžetom, i što para u gradu ova vlast uglavnom ima samo za sopstvene plate, službene automobile i reprezentaciju. Šta se to desilo, niko ne zna, jedino ako su kopirali magični potez predsednika, da ga citiram“imamo pare, našao sam pare”.Radovi koji su inače ranije trajali u beskraj, sada se odjednom završavaju pre roka, čak i pre dozvole. Jer šta ima vlast da traži dozvole. Zna se, vlast je vlast. I ima pravo da radi šta hoće, pa i kružne tokove bez dozvole. Da citiram opet predsednika, „pa šta!“. Sve to izgleda onako, što bi narod rekao “okruglo pa na ćoše”.Pogotovo što oni raniji problemi sa vlasništvom, takozvani “nerešeni imovinsko-pravni odnosi”, i oni više ne postoje. Puj pike ne važi. Lepo potpiše gradonačelnica da će ona to rešiti kasnije i gotova stvar. Gurne se problem pod tepih, odnosno u ovom slučaju pod asfalt i završena priča. Možda nam se bađ zbog tog „guranja pod asfalt“ toliko i raspadaju ulice po celom gradu?

E sad, da li je sve to samo rezultat blizine i nekog neverovatnog pozitivnog zračenja ovog predivnog novog tržnog centra koji gradi čuveni čika Mišković, ili nekih drugih stimulacija, nije poznato, ali što se nas tiče, to nije ni bitno, samo da konačno vidimo barem nešto u ovom gradu da se gradi i završava na vreme.

Mada bi možda bilo dobro da ipak priupitamo ovu vlast šta se to desilo. Jer mi, građani Niša, plaćamo poreze, akcize, prireze, dadžbine, i Bog te pita šta još u ovaj budžet, tako da bi morali da dobijemo odgovor na barem neka pitanja: recimo, kako to da je iz usvojenog gradskog budžeta za 2020 “nestalo” 40 miliona za planiranu izgradnju dva vrtića u Brzom Brodu i Novom Selu, a “stvorilo se” 40 miliona za kružni tok kod toplane, koji nije ni postojao u bilo kakvim planovima i dokumentim do pred kraj prošle godine; zašto vlast uporno promoviše nelegalnu gradnju radeći sve ove kružne tokove bez dozvola; kako može da se gradi na parcelama koje čak ni nisu vlasništvo grada; ko je to, kada, i u čijem interesu “nacrtao” ove nove kružne tokove?

Izgleda da je “magija” ovih moćnih privatnika, ako smem da citiram našeg predsednika, “tajkuna i lopova koji su opljačkali narod” došla i u naš grad, sve onako uzvodno plivajući od “Beograda na vodi”, te da počinje da čini čuda i motiviše ovu “novu” gradsku vlast da radi baš punom parom. Mislim, sa parom kao vodenom parom, ne sa parom, kao novcem, daleko bilo, u sred ove višegodišnje napredne borbe protiv korupcije.

Most
Moli se Mišković da kupi i most da bi ga renovirali

Bilo kako bilo, ja bih u ime građana Niša uzeo slobodu i zamolio gospodina Miškovića da, ako može i ako hoće, kupi recimo Tvrđavski most, Trg Kralja Milana, bulevar Dimitrija Tucovića ili možda neku od onih par ulica u Vrežini što već desetak godina čekaju asfalt. Ako nema para, barem nek kupi one pokretne stepenice u centru, što nisu proradile ni posle svečanog probnog ponovnog otvaranja. Ili kako to već zove PR gradonačelnice.

Izgleda da nema drugog načina da se naša vlast konačno stimuliše da radi kako treba i završi sva ova gradilišta po gradu, jer stvarno propadosmo preskačući sve ove raskopane ulice i raspločane trgove.Pomagaj brate Miškoviću, i odaj nam tajnu, kako stimulisati ovu našu vlast da radi nešto i u našem interesu?

A mi, ako treba, spremni smo da ti se odužimo kako treba, i da čak promenimo ime grada u NIŠ(ković).

Hvala.


Auto teksta je Danijel Dašić, građanski inženjer, aktivista i građanin nepokorni.

Author