Savet za štampu je u još jednoj žalbi koju sam podneo protiv “Tužnih vesti” i koju su jednoglasno odbili, imao mali problem da se usaglasi šta sam i čime se bavim. Tako je više članova imalo polemiku da li sam bio kao funkcioner vladajuće stranke kada sam slikan sa Gradonačelnikom Dragoslavom Pavlovićem na Železničkoj stanici pri polasku SNS-a na miting u Jagodini, ili sam bio član komisije, ili sam deo vlasti ili sam novinar/funkcioner, ali su se na kraju složili da sam javna ličnost i da je sve to u redu. Ćuti, dobro je, snađoše se.
Savet za štampu je ovog puta potvrdio jedan od Marfijevih zakona koji kaže da “Idelalan rukovodilac može odlučivati bez poznavanja činjenica”.
O detaljima o kojima sam pisao u žalbi je ipak komplikovano da se traži razmatranje, kad osnovne stvari promaše.
Tako je Zlatko Čobović (Asocoijacija medija) sa punim autoritetom izjavio, citiram:
On je javna ličnost, na javnom skupu i nema diskreditacije na kome se vidi podnosilac žalbe i Gradonačelnik, sa obzirom da su obojica javne ličnosti i delovi aktuelne vlasti u Nišu, eto, i da nema prekršaja kodeksa.
Na tu konstataciju Čobovića, Jelka Jovanović iz iste organizacije je pitala da li je on tamo kao novinar ili funkcioner, na šta je sekretarka Savet za štampu Gordana Novaković zbunjena svima pojasnila da “Nonić nije u vlasti”, dok je Čobović držeći se stava od ranije, pojasnio opet da sam javna ličnost, citiram “pa on je u onoj komisiji”.
Rodoljub Šabić (stalni sagovornik Tužnih vesti) dodao je takođe da sam javna ličnost, Jelka Jovanović dižući ruku u galami i izborivši se za reč, dodaje da vršim javna ovlašćenja, dok je samo jedna osoba iz Saveta decidno navela da “biti u komisiji ne znači biti u vlasti”, sa čime se sekretarka Novaković i složila, dok se Čobović opet zbunio, na kraju zaključio da je “Nonić javna ličnost u javnom prostoru”, na brzinu završivši zbunjujuću rapravu u oju su greškom ušli.
Kad se dogovaraš da nešto uradiš, gledaš da ne bude providno da braniš nekog po svaku cenu, obavezno ne treba da se zbuniš i napraviš frku u društvu samo “tvojih”.
Ovu kakofoniju može svi da čuju na 45. minutu snimka, kada Čobović uzima reč sa autoritetom da pojasni šta zna. Uključuju se nekoliko članova Saveta, ali nastaje pometnja pomalo. Sjajna slika.
Snimak je namešten da krene tačno kada kreće diskusija o mojoj žalbi.
Iskreno, smejao sam se. I sada posle nekoliko dana dok pišem, smejem se.
Pa kad jedan kvazi novinar (kako vole da me zovu ovi pravi anonimni samoprozvani novinari) uspe da vas zbuni ovako i ovoliko, kako mislite da izađete na kraj sa ozbiljnim sagovornicima i temama?
Znao sam za ishod žalbenog postupka unapred, nisam glup, ali svi tamo su zaboravili na izraz “stir the pot”, koji u bukvalnom smislu puno puta služi kao “socijalni eksperiment” da bi videli šta će da ispliva iz kazana.
Pored toga što sam znao da će Tužne vesti kao “Beli međedi” da budu branjeni od velikih stručnjaka iz propale novinarske struke (sve struke su iste u Srbiji pa i novinarska), trebalo mi je da vidim i čujem način opravdanja, jer iskreno, pitam za drugara. U svakom slučaju, Hvala Vam svima na trudu i vremenu.
Ovim putem tražim od Saveta za štampu da javi i meni i “Rodonačelniku Daletu” da smo zajedno u vlasti i na funkciji vladajuće koalicije, pa da je lepo posle toliko godina neznanja odem lepo po svoj ček od plate, ako može ofis “sas sekretaricom” i da ništa ne radim, e to bi bilo super.
Savet za štampu nije pročitao moj tekst žalbe ili nisu svi pročitali, jer da jeste, jasno bi se videlo da sam slikan dok sam bio u zvaničnom svojstvu novinara, u trenutku kada sam ugovarao izjavu sa Gradonačelnikom Pavlovićem. Pored činjenice da sam zajedno sa novinarkom Tužnih vesti bio sat vremena na stanici, ona je imala prilike da slika bezbroj fotografija, ona je izabrala da slika mene baš kad priđem Gradonačelniku, i da me uslika kao SNS aktivistu bez jasnijeg objašnjenja ispod slike.
Iskreno, svi u Savetu su mi simpatični, neki manje a neki više, ali bi i prema njima svima imao isti kritički oštar stav pri bilo kom susretu, baš kada sam u svojstvu “kvazi novinara”, a sumnjam da bi svi ukapirali zašto tako treba da se radi, dok ipak brane novinarsku profesiju i kodeks novinara. Zašto kvazi novinara? Tako me nazivaju neki “glavni urednici”, a isti su vređali Nišku inicijativu nazivajući je “parapolitičkim i paramedijskim glasilom” i to baš pred Savetom za štampu.
Takav kritički stav sam imao kad sam napustio NUNS posle opomene koju su mi izrekli po žalbi bivše direktorke Pčelice Svetlane Mitić, na isti način ne razmatrajući širu sliku.
Inače isti NUNS i dalje ne uspeva da izbaci iz svojih redova Draganu Sotirovski, koja je bila nagrađivani borac protiv korupcije, sada trenutno u KP Domu Niš, apšena zbog, pogodili ste, korupcije.
“Fate, It Seems, Is Not Without A Sense Of Irony.”
And yes, i will get letters… 🙂