Osnovne škole u Nišu dobijale su brojne donacije tokom prethodnih godina u novcu, robi ili uslugama, a među najčešćim imenima pojavljuje se knjižara Hijeroglif koja se bavi prodajom i distribucijom udžbenika svih izdavača za osnovnu i srednju školu, školskog i kancelarijskog materijala.
Nakon teksta o troškovima koje su direktori niških osnovnih škola napravili posećujući brojne simpozijume, seminare i edukacije koje organizuju izdavačke kuće kao i teksta u kome smo dokazali da trećina njih nema neophodnu licencu za rad, Niška inicijativa istraživala je koliko su donacija u robi, novcu i uslugama primile škole kao i ko su osobe, firme ili javni organi koji su bili u ulozi donatora.
Istraživanje je obuhvatilo svih 34 škola koje posluju u Nišu za koje je nadležna Školska uprave Niša i donacije koje su primljene u periodu od 1. januara 2020. do 1. aprila 2024. godine.
Šta su sve škole dobile preko donacija
Računari, dronovi, roboti za učenje programskih jezika, polovan i nov kancelarijski nameštaj, sintisajzeri, zavese, vrata, klima uređaji, radijatori, materijal za krečenje deo su širokog spektra donacija koje su škole dobijale tokom godina.
Njihovi donatori su pored Ministarstva prosvete, Nišavskog upravnog okruga i saveta roditelja još i fotografske radnje, Rotari klub, građevinske firme, Philip Morris, ali i distributer udžbenika Hijeroglif koji poseduje 9 maloprodaja, veleprodaju i internet prodaju.
Hijeroglif je neretko donirao novac niškim školama kao vid finansijske pomoći gde zauzvrat dobija promociju firme, dok je drugi način taj gde se donacija vrši u robi poput knjiga za biblioteku ili za nagrađivanje učenika, magnetnim tablama, obrascima.
Varijanta u kojoj druga pravna lica prodaju robu ili usluge školama a Hijeroglif bude krajnji platilac i donator vidljiva je u nekoliko slučajeva.
Analizom dobijene dokumentacije došli smo do podatka da vrednost donacija ove firme u pomenutom periodu iznosi nešto više od 4,8 miliona dinara, od čega 1,8 miliona u novcu i ostatak u robi ili uslugama.
U kategoriji novčanih donacija, najviše je dobila škola “Branko Miljković” sa 447 500 dinara, prate je “Ivo Andrić” sa 430 000 i “Sveti Sava” sa 240 000.
Kada je reč o donacijama u robi, škola “Vožd Karađorđe” je na vrhu liste sa nešto više od 458 000 dinara, zatim “Čegar” sa oko 396 000 i “Ratko Vukićević” sa 282 000.
Donacije kao paravan za korupciju?
Niški učitelj Dejan Petrović smatra da je u procesu donacija koje škole primaju prisutna trgovina uticajem, gde Hijeroglif donira novac ili robu školama a zauzvrat dobija prednost prilikom odluke o ponudi udžbenika, dodajući da zarada samih izdavačkih kuća ide do 80% kao i da se taj profit deli na tri dela – jedan deo ide izdavaču, drugi distributeru a treći direktorima škola.
Aleksandar Kavčić tvrdi da postoji određeni nivo korupcije u prosveti i poziva se na izveštaj Komisije za zaštitu konkurencije iz 2021. godine u kome stoji da se izbor udžbenika svodi na to o kakvom poklonu je reč za pojedince na rukovodećim ili uticajnim mestima u prosveti.
“Alarmantno je da imamo tržište u kome odluku o udžbenicima donose direktori ili neki ljudi od uticaja u školi, a takve odluke plaća roditelj. […] Mi imamo sistem u kome prizivamo korupciju, kada jedan subjekat odlučuje a drugi plaća, naravno da će onaj koji odlučuje naći način da nešto “ućari” od prodavca, to je sistem koji je loš”, kaže za Nišku inicijativu osnivač Fondacije Alek Kavčić.
U pomenutom izveštaju navodi se i to da Klett grupacija zauzima preko 50% udela u tržištu i da su se ostali izdavači žalili na njihove koruptivne aktivnosti, agresivnu promociju udžbenika i dopisa koji je školama upućen a tiče se smanjenja broja knjižara i distributera sa kojima će sarađivati i preporuke da se za određenu teritoriju udžbenici nabavljaju od konkretnog distributera.
Rabat i pokloni za vodeće ljude
Kako nezvanično saznajemo, predstavnici izdavačkih kuća odlaze kod direktora osnovnih škola i zahtevaju izmenu udžbenika koji se koriste za određene predmete u narednoj školskoj godini.
Izdavači tom prilikom nude procenat od prodaje tih udžbenika – tzv. rabat i on se može ogledati u pokrivanju troškova rekreativne nastave, keteringa za dan škole, kupovinu materijala za tehničko, a postoje sumnje i u direktno davanje novca direktorima.
Da bi odluka o izmeni udžbenika uprkos tome što se oni biraju na period od četiri godine bila usvojena, neophodno je da nastavnici ili učitelji uz obrazloženje podnesu zahtev koji mora da bude usvojen od većine kolega u školi koji predaju isti predmet.
“Ako hoćemo pravilan sistem, ako ste distributer ili ako ste izdavač dajte taj rabat roditelju, dajte taj rabat onome ko kupuje vaše udžbenike. […] Zašto na ovaj način da se poklonima direktorima ili već kome opterećuju roditelji? Na kraju sve to plate roditelji – i poklone direktorima i sve te seminare po inostranstvu, direktorijade, žurke svugde po okruženju, sve to na kraju plati roditelj. Ako je to već tako onda dajte popust roditeljima, to bi bilo fer, ovako mi smo napravili sistem koji priziva korupciju”, zaključuje Kavčić.
Budžetom Grada Niša za 2024. godinu predviđeno je izdvajanje od 577,7 miliona dinara za finansiranje neometanog rada osnovnih škola, pa ostaje otvoreno pitanje da li je iznos premali, direktori neplanski troše sredstva ili je u pitanju treći razlog zbog kog se u velikoj meri oslanjaju na različite vrste donacija.
*U predstavljene iznose ne spadaju donacije u robi za koje analizom dobijene dokumentacije nije bilo moguće utvrditi vrednost
