Dvadeset prvog maja 2019. u prisustvu čelnika Sofije i Montane, gradonačelnika Niša Darka Bulatovića, v.d. direktora Turističke organizacije Niša (TON) Uroša Parlića i predsednika gradske opštine Pantelej Bratimira Vasiljevića, svečano je otvoren Vizitorski centar „Cerjanska pećina“.
Izgradnja ovog objekta veličine 250 kvadrata u kome svi zainteresovani mogu dobiti informacije o Cerjanskoj pećini i neophodnu opremu za silazak u istu trajala je osam meseci i koštala 211 000 evra, a sredstva su obezbeđena iz IPA fonda.
Ipak, uprkos govorima gradskih zvaničnika o uspešnosti ovog projekta i dobrobiti koju će izgradnja centra za posetioce doneti u vidu povećanja turističkih mogućnosti Niša, njega već godinama prate različite sumnje na zloupotrebe.
Kako smo već pisali, nekadašnjeg direktora TON-a Uroša Parlića je početkom decembra 2021. godine Prekršajni sud u Nišu osudio jer je na ovom projektu isplatio skoro 30 hiljada evra firmi Goran Korica PR nakon što je sa njom raskinut ugovor. Takođe, utrošena sredstva nije pravdao Gradu koji je kao osnivač TON-a učestvovao u finansiranju projekta.
Novčana kazna od 100 000 dinara mu je potvrđena i nakon žalbe koju je podneo. Inače, prijavu protiv njega je podnela Budžetska inspekcija grada Niša, koja je vršila kontrolu u Turističkoj organizaciji po nalogu Višeg javnog tužilaštva.
Ipak Niška inicijativa otkriva još jednu moguću spornu situaciju u kojoj se Parlić našao, a tiče se upravo ovog IPA projekta.
Naime, on je kao direktor TON-a za potrebe organizacije događaja i smeštaja učesnika angažovao svoju blisku saradnicu. U ime Turističke organizacije, on je u novembru 2018. potpisao šestomesečni ugovor sa preduzetničkom radnjom „Events consulting“ vlasnice Daniele Veljković vredan nešto više od 19 500 evra.
Veljkovićeva je inače dugi niz godina direktorka u Parlićevoj turističkoj agenciji iz Niša „Easy travel“, a iako on za vreme javne funkcije nije bio vlasnik, njegova žena je bila jedna od zastupnica.
Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija konstatuje da je pitanje da li je Parlić smeo da zaključi ovakav ugovor i dodaje da bi trebalo pitati Agenciju da li je zatražio od njih mišljenje za taj posao. U slučaju da nije, kaže da Agencija može da pokrene postupak po službenoj dužnosti na osnovu dostavljenih podataka.
„To je jedina odredba koju ja vidim da je mogao da povredi, pošto je to odredba koja glasi da u slučaju sumnje u sukob interesa mora da se obrati Agenciji.“
Iz Agencije za sprečavanje korupcije nisu odgovorili da li im se on obraćao za mišljenje o angažovanju Events consultinga, već su samo rekli da je u toku prethodna provera o potencijalnoj povredi Zakona o Agenciji i Zakona o sprečavanju korupcije.
Danijel Dašić, direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD) kaže kako nisu samo pravila Evropske unije, već i naša, opšta pravila koja kažu da donosilac odluka ne može direktno ili indirektno da bude povezan sa individuom, organizacijom ili firmom u kojoj on ima svoje interese.
On navodi kako je Parlić morao da zbog sukoba interesa sebe isključi iz procesa donošenja odluka.
„Znači to je prvo sukob interesa. Jednostavno on bi morao sebe da isključi iz tog procesa odlučivanja, da neka druga ekipa donese (odluke prim. aut.), a da on ima pismo kojim sebe isključuje iz tog procesa odlučivanja jer je u sukobu interesa. Morao bi da bude razdvojen proces odlučivanja od onih koji imaju bilo kakvu vezu sa pojedinim partnerima.“
Parlić je, inače, po isteku funkcije u julu 2020. preuzeo vlasništvo nad Easy Travelom, dok se Veljkovićeva prema podacima Agencije za privredne registre (APR) i dalje vodi kao direktorka ove firme.
Agenciji pune ruke sa Parlićem
Parlić je u 2020. postao i jedini zastupnik udruženja „Eduko events“ koje je 2017. angažovano za usluge smeštaja i organizaciju događaja na IPA projektu.
Kada je reč o preuzimanju vlasništva nad Easy travelom, Nemanja Nenadić tvrdi da za ulazak u vlasništvo određene firme po isteku funkcije nije neophodna saglasnost Agencije.
Ipak smatra da je u slučaju Eduko eventsa on trebao da zatraži saglasnost Agencije za sprečavanje korupcije.
„To može da bude situacija da je trebao da traži saglasnost. Ako je to udruženje njega angažovalo a on je bio uključen u odluke neke koje se tiču tog udruženja to je nešto za šta je trebao da traži saglasnost, pa onda bi dobio ili ne bi dobio saglasnost.“
Prema pisanju Južnih vesti, Uroš Parlić je na mesto direktora TON-a postavljen na predlog odbornika Srpske napredne stranke, gde se zadržao sve do 16. avgusta 2019. kada je na njegovo mesto imenovana Danka Milojković.
U Agenciji za sprečavanje korupcije smo saznali da im Parlić nije dostavljao obavezne izveštaje o imovini i prihodima dve godine nakon prestanka javne funkcije, zbog čega su pokrenuli postupak protiv njega.
On je inače, u žalbi na presudu Prekršajnog suda, naveo je da je od 19. septembra 2019. nezaposleno lice i da je u više navrata primao državnu pomoć za nezaposlene.
Agencija je te godine ustanovila i da se on našao u sukobu interesa jer je istovremeno obavljao funkciju v.d. direktora Turističke organizacije i bio član Upravnog odbora Omladinskog košarkaškog kluba „Konstantin“.
Parlić nije želeo da razgovara sa našim novinarem već ga je samo opsovao i spustio slušalicu.
I Tužilaštvo češlja projekat
U Višem javnom tužilaštvu kažu da nema krivičnih prijava protiv Parlića, međutim kažu da je podneta anonimna krivična prijava zbog sumnje na nezakonito postupanje tokom realizacije projekta izgradnje Vizitorskog centra protiv službenih lica u Turističkoj organizaciji.
Povodom ove prijave niško tužilaštvo obratilo se 18. januara ove godine Odeljenju za suzbijanje nepravilnosti u postupanju sa finansijskim sredstvima Evropske unije (AFKOS) radi izvršenja administrativnih provera.
Ovo telo koje funkcioniše u okviru Ministarstva finansija navelo je početkom februara ove godine u svom odgovoru da im se niško tužilaštvo obratilo radi provere ovog projekta i da je u toku prikupljanje potrebne dokumentacije.
Iz Ministarstva nam ipak nisu dostavili taj izveštaj, a ni Više javno tužilaštvo nam nije odgovorilo šta sadrži krivična prijava i na koja se službena lica odnosi.
Danijel Dašić kaže da Evropska unija ima svoje procedure, ali da oni ne mogu da sprovode red i zakon u Srbiji.
Konstatuje da ovakvi projekti pokazuju kako vlast u Srbiji umesto za unapređenje infrastrukture, sistema, okruženja koristi svaku priliku da novac iz inostranih fondova koristi za razne koruptivne radnje zbog mogućnosti da se u okviru pravosudnog sistema izbegne bilo kakva odgovornost.
Kada je reč o procesima koji dospeju pred tužilaštvo, Dašić problem vidi u srpskom zakonodavstvu i neograničenoj dužini trajanja predistražnih postupaka.
„To je druga priča.. to je stvar, problem našeg zakonodavstva gde taj proces prikupljanja dokaza u tužilaštvu može da traje neograničeno dugo, da bukvalno može da traje 40 godina, 50.. Na kraju krajeva, ako se i istera do kraja (sudski proces prim. aut.) tu se dođe u situaciju da oni potpišu onaj oportunitet da plate određene pare u humanitarne svrhe i da završe posao.“