Bio jednom jedan medij… Kakav medij? Strašan medij…!

Autor: Srđan Nonić Srđan Nonić - 22.08.2020 - 8:57
Srđan Nonić

Srđan Nonić

Glavni i odgovorni urednik portala Niška Inicijativa.

Bio jednom jedan medij… Kakav medij? Strašan medij…!

Otvarao bitne teme, iznosio činjenice i istine u javnost, bavio se suštinom…

Bio jednom jedan medij… bio…

…tresli su se svi kad su čitali, gledali svako jutro šta se radi, bio jednom… Snimali bitne emisije, reportaže, zbog njih se krilo sve šta se mulja. Imali su insajdere svuda, dobijali podršku svih nezavisnih ljudi i intelektualaca.

Svi smo saznali mnoge stvari bitne za sve nas od njega. Bio jednom…

I šta se desilo? Pa malo se mešetarilo sa ucenjivanjem, malo po malo, teme su se preskakale.

Kako je krenula kinta da stiže, sve se manje pisalo, sve više su se naduvale i glave i zadnjice, a ego nam otišao mnogo visoko. Toliko mnogo da je sistemom potiranja pojeo sve ostalo. Počeli smo da ličimo na “sportsku rubriku Belamija ili sličnih”.

Ne zaboravimo princip “finog momka”. U svom gradu glumi majku Terezu, skromnu, sve bez para se radi, a unaokolo uzima gde stigne. I dalje glumi finog momka. Profesionalnost se ogledala u biranju sagovornika koji generišu post-klikove i promet. Naravno, tu je debeta u komentarima koja diže “klikove i statistiku”.

Bio jednom jedan medij… Bio… Sećamo se…

Sagovornici su bili oštri, ali birani. Sada ih je sve manje, ostala šačica, svi koji nisu po meri ili su im se zamerili, po principu “SNS uređivanja medija” su ignosrisani i ne postoje…

Bio jednom jedan medij…

Zalagao se za struku, a mrzi konkurenciju, pa čak i kad nije konkurencija, mrzi sve što miriše na informisanje. Možda zato što su im samo porasle glave i plate, znanje i ideje nestale, ego eksplodirao… U svakom govoru, rečenici, izveštaju, seva sujeta i samoveličanje. Teme postadoše reciklirane, zakasnele, drugorazredne… nema oštrice, stava, pitanja…

Bio jednom jedan medij…

Bio…

Nema ideja i pokretačke energije, glavni izvor informacija su građani. Nema istraživanja, klikera…

Ostao logo i ime, šarenilo i šupljina i mnogo velikih budžeta, sve veće glave i zadnjice… kalcifikovani mozgovi i dalje misle da nešto čitaju, ali čak i oni počinju da shvataju o čemu se radi. Neki se i dalje kunu u njih.

Vudu Popaj lepo reče: i bogati plaču, ideja nema u komforu…

Da, žao mi je što je tako, ali samo konstatuje realnost koju ja vidim…

Znam, svi misle da pišem o Blicu… Možda i ne pišem…

Podeli sa prijateljima