Nakon više od godinu i po dana od hapšenja Veljku Belivuku i članovima njegove grupe, počelo je suđenje u Višem sudu u Beogradu. Belivuk je u odbrani pričao o svojim vezama sa državom, predsednikom Aleksandrom Vučićem i njegovom strankom, kao i o svom kriminalnom konkurentu Filipu Koraću. O svirepim ubistvima za koja je optužen, međutim, nije se detaljno izjasnio – rekao je samo da su mu ona „nakačena“ u optužnici koja je „izmišljotina“ i osporavao jeključne dokaze tužilaštva.

Pišu: Bojana Pavlović, Stevan Dojčinović

„Ja sam član Srpske napredne stranke od 2011. godine. Sa Aleksandrom Stankovićem sam vodio grupu koja je služila za potrebe države“, rekao je juče Veljko Belivuk u sudnici Specijalnog suda kada je počeo da iznosi odbranu.

Belivuk i 31 saradnik optuženi su da su mučili i likvidirali sedmoricu članova suparničkih kriminalnih grupa u beogradskom naselju Ritopek, u kući koja je imala posebnu prostoriju namenjenu za ubistva i koju su nazivali klanicom. Osim toga, optuženi su i za prodaju manje količine droge i posedovanje arsenala oružja.

Hapšenje Belivuka bilo je jedno od najviše medijski ispraćenih poslednje decenije: gotovo godinu dana tabloidi su svakodnevno objavljivali tekstove u kojima je do detalja opisivano šta su Belivuk i saradnici radili svojim žrtvama, a slike kasapljenih tela su čak i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i članovi vlade pokazivali u javnosti.

Pored sve pompe, početak suđenja protekao je neočekivano mirno. Sem novinara, u delu sudnice namenjenom za građane nije bilo gužve: nisu se okupili članovi porodica optuženih, prijatelji niti navijači. Izostale su i žučne rasprave koje neretko prate velika i kontroverzna suđenja.

Nakon što je tužilac pročitao navode optužnice, Belivuk je izneo odbranu. Za govornicom se pojavio u beloj polo majici, namigivao je i slao poljupce onima koji su optuženi da su članovi njegove grupe.

„Cela optužnica je jedna velika izmišljotina”, istakao je, a zatim je počeo da govori ono što je ispričao ranije kada je saslušavan u istrazi – objašnjavao je svoje veze sa predsednikom Vučićem i Srpskom naprednom strankom.

„Radili smo za državu“

Belivuk je ispričao da je vodio navijačku grupu sa Aleksandrom Stankovićem poznatijim kao Sale Mutavi i da je ona služila za potrebe države.

„Navijači su pokretačka snaga ove zemlje”, rekao je.

„Sprečavali smo pevanja (protiv predsednika) na stadionu, zaustavljali proteste“, rekao je Belivuk i objasnio da su u saradnji sa drugom kriminalnom grupom učestvovali u čuvenom događaju nelegalnog rušenja u Savamali.

„Sa Zvonkom Veselinovićem poslali smo članove da sruše Savamalu. Imali smo garanciju da se nijednom članu ništa neće dogoditi, a za to je bio zadužen (šef beogradske policije) Veselin Milić.”

Pošto je Stanković ubijen krajem 2016, Belivuk je nastavio da samostalno vodi grupu do februara 2017. kada je uhapšen. Sudilo mu se pomaganje u ubistvu, ali je oslobođen.

„Kada sam izašao (iz pritvora), došao je Aleksandar Vidojević koga zovu Aca Rošavi i rekao da ga ‘šef’ šalje da oformimo novu grupu. Mi svi iz stranke znali smo da Aleksandra Vučića zovu ’šef’.”

Tu novu grupu su nazvali, kako kaže, ‘Iz Principa’.

„Tužilaštvo kaže: ’Nastali 2019. godine ’Principi’’. Mi nismo ’Principi’ već smo ’Iz Principa’. Nismo nastali 2019. godine i nismo organizovana kriminalna grupa”, rekao je Belivuk ističući da mu je iz vladajuće stranke traženo da osnuje grupu.

Belivuk je ispričao da je Vidojević često prenosio Vučićeve poruke, ali da su sumnjali da li ih je prenosio tačno. Da je Vidojević ipak čovek od poverenja, uverio ga je, kako je rekao, Darko Glišić, istaknuti član Srpske napredne stranke.

„Glišić je moj dugogodišnji prijatelj, do mog hapšenja. Pomogao sam mu kad je njegovoj supuzi ukraden automobil, ‘golf 5’, ako se ne varam. Glišić je inače kum Aleksandra Vučića“, ispričao je Belivuk.

Prema njegovoj tvrdnji, Glišić mu je rekao da ga „prate u pozitivnom smislu“ i informišu se preko njegove komšinice Katarine Šišmanović koja je navodno Vučićeva prijateljica.

„U njenom stanu smo se i sastali sa Aleksandrom Vučićem, prisustvovali smo Marko Miljković (Belivukova desna ruka) i ja. On nam je tada rekao da nije dobro da se viđamo i predložio da se viđamo sa Aleksandrom Vulinom.“

Belivuk je rekao da mu se ovaj predlog nije dopao pošto je odranije znao Vulina.

„Ja to nisam hteo. Znam Vulina pre nego što je postao ministar policije, znam ga sa splavova, ne pohvalno. Sa nekim čovekom uđe u WC i izađe veseo sa onim tikovima. Dugo radim na splavovima pa znam kako izgleda osoba koja se drogira.“

„’Skaj’ je nezakonit“

Belivuk je pokušao da opovrgne glavne dokaze koje je prikupilo tužilaštvo – poruke i fotografije koje su pribavljene iz „skaj“ aplikacije koja se koristila za bezbednu komunikaciju, iskaze svedoka saradnika i DNK tragove pronađene u kući u Ritopeku.

„Prvo ću kratko o ’skaju’. Mi smo dostavili presude iz Italije u kojima sud kaže da ’skaj’ ne može da se koristi jer ne može da se utvrdi verodostojnost dokaza. Zemlja koja je izmislila organizovani kriminal kaže da ’skaj’ nije dokaz. A ja kažem ’skaj’ je nezakonit, fotošopiran i montiran.“

Kako Belivuk tvrdi, tužilaštvo je otpočetka znalo da neće moći da koristi sadržaj „skaj“ aplikacije kao dokaz – jer je navodno reč o operativnim podacima koji ne mogu da se koriste na sudu, ali je odlučilo da ove poruke iskoristi da članove grupe pretvori u svedoke saradnike.

Tri člana Belivukove grupe – Bojan Hrvatin, Nikola Spasojević i Srđan Lalić, odlučila su da svedoče protiv njega. Njihova svedočenja su bila dragocena za tužilaštvo pošto su u događajima i sami učestvovali i ispričali su ko je davao naređenja, kako su ljudi ubijani, a mrtva tela uklanjana.

Belivuk tvrdi da su ovi svedoci instruirani, odnosno da im je tužilaštvo pripremilo šta da ispričaju.

„Hrvatin se pojavio kao iz vedra neba. Nije bio uhvaćen merama. On uopšte nije uhapšen tog dana već je učen mnogo ranije da dođe i kaže ono što tužilaštvu fali. On je u svesci napisao saznanja o nama. Ja ću dokazati da je Hrvatin čitao nešto što on nije napisao.“

Kako je ispričao Belivuk, ovaj svedok nije mogao da se seti imena pojedinih članova.

„Kada ga pitaju za imena i prezimena, nikove na ’skaju’, on je rekao: ‘Ne znam, ali tu piše’“, rekao je Belivuk.

Tvrdio je i da su, tokom ispitivanja Hrvatina, tužioci sugerisali šta treba da kaže.

„U iskazu, Hrvatin kaže tužilaštvu: ‘Je l’ tako?’ Nemamo snimak da vidimo, možda tužilac klima glavom”, prepričavao je Belivuk šta piše u zapisniku saslušanja svedoka.

Dokaz da su svedočenja instruirana se vidi i po izrazima koje su svedoci koristili, tvrdi Belivuk.

„Koriste stručne izraze, na primer  – tretirao sam sonom kiselinom”.

Svedok Spasojević je, tvrdi Belivuk, trpeo ogroman pritisak od tužilaštva da postane svedok, zbog čega je čak digao ruku na sebe.

„Spasojević je tri puta pokušao da sebi oduzme život. Ja koliko znam, ako neko pokuša da se ubije, on odmah ide na psihijatriju. On tri puta i samo lekove dobio.“

Spasojević je potom dobio koronu zbog čega je prebačen, kako je rekao Belivuk, blizu tužilaštvu u sobu iznad Marka Miljkovića koji mu je inače kum.

„Objašnjavao mu je kakav je pritisak trpeo od tužilaštva. Da je dobio spisak imena koja treba da spomene. Tražili mu da (advokata) Dejana Lazarevića namesti da je finansirao grupu. On je sve to nama pričao, mi smo ga smirivali – nemoj da se ubiješ.“

Lazarević je bio Belivukov advokat, a branio je i druge poznate optuženike za organizovani kriminal, pre svega Darka Šarića. Trenutno se nalazi u pritvoru jer je optužen da je učestvovao u pokušaju ubistva svedoka saradnika protiv Šarića.

„Tužioci se plaše Dejana Lazarevića kao đavo od krsta“, rekao je Belivuk. „Znam da je (brat predsednika Srbije) Andrej Vučić rekao da Lazarević neće dočekati suđenje. Ja ga ne vidim sada ovde“.

„Zašto su njihovi advokati eminentni, a naši kriminalni?“, pitao se i dodao: „Nakon što je uhapšen Lazarević, novi advokati se plaše da nas posete.”

O svedoku Laliću, Belivuk nije hteo da se izjašnjava.

„Ono što je ispričao Lalić ne znam ni od čega treba da se branim. Lalić je do juče bio koljač, goreo ljude peglom, gurao u anus, a sad je svedok. Lepo je rekao Marko, da vratite vi njih u pritvor do presude, pa da vidite šta bi bilo“.

Belivuk je pokušao da opovrgne i DNK tragove koji su pronađeni u kući u Ritopeku tvrdeći da se njima može lako manipulisati.

Kao primer uzeo je slučaj ubistva Vlastimira Miloševića u kome je najpre bio osumnjičen da je pucao na žrtvu, ali je na kraju optužen kao pomagač i naposletku oslobođen.

Ova zbrka je nastala pre svega jer se u krivičnoj prijavi prvo tvrdilo da je Belivukov DNK pronađen na zgradi žrtve – a zatim na sudu da ipak nije.

„DNK je opasna stvar. Ja sam zato predložio da se kao dokaz izvede predmet u kome se sudilo meni i Miljkoviću za ubistvo na šinama gde je forenzičar priznao kako DNK može da se podmetne i da se prenese slučajno. A šta može slučajno, može i namerno. Ja sam tamo isto bio osumnjičen za ubistvo, moj DNK je bio na staklu vrata zgrade, a posle je ostao samo na tablicama automobila – nije Belivuk uradio ništa. Pozvana je forenzičarka koja je rekla da je došlo do greške u komunikaciji, a posle je pod pritiskom naših advokata rekla da je policija rekla da je moj DNK bio na vratima.“

On je naveo da je nejasno kako su u kući pronađeni tragovi samo nekih, ali ne svih žrtava.

„Ako mi svaki put sve obrišemo i tretiramo sonom kiselinom, imamo te cerade i sve – kako ima Goksija, a nema Mitića i Mihajlovića? Šta sam ja rekao: ’Neću da perem tu pločicu, to je Goksijeva’.“

Ubistva na merama

Kako je Belivuk ispričao, grupa je mesecima bila na merama više službi – obaveštajne agencije BIA, policijskog odeljenja SBPOK, kriminalističke policije, kao i Evropola. Ipak, u istom tom periodu, prema navodima tužilaštva, počinili su brojna ubistva.   

„Oni su nam svuda postavili bubice, čak i u toalet, snimali su i kad smo imali odnose sa svojim ženama. Znaju kad sam vodio ljubav sa ženom, a ne znaju da sam išao da ubijam ljude. Da li je vama realno da nas je policija puštala da ubijamo ljude. Pritom, nismo mi negde iz žbuna ubijali pa nisu znali gde, nego sve u kući u Ritopeku, kako kaže tužilac. Onda treba da uhapsite njih što su to znali, a nisu nas uhapsili, što su nas pokrivali.“

Belivuk je ispričao da se mesecima pričalo da neki kriminalci „seku glave i igraju fudbal njima“, ali da se oni nisu osetili prozvanim i nisu bežali iz zemlje.

Policija im je čak dozvolila da avionom otputuju u Crnu Goru na proslavu kod vođe kavačkog kriminalnog klana Radoja Zvicera iako ih je držala na merama.

„Moram da se izvinim, svi su se obradovali – nije ubijen Radoje Zvicer“, odgovorio je Belivuk na nedavne spekulacije da je ovaj kriminalni šef ubijen.

„Marko i ja smo u januaru (prošle godine) išli kod Radoja Zvicera. Jeste, prijatelj mi je i ja sam ponosan što imam takve prijatelje. Nas su pustili da odemo u Crnu Goru i vratili se u Srbiju, a mogli smo čarter letom da odemo u Panamu“ rekao je Belivuk.

Po povratku u Srbiju, kako je ispričao Belivuk, po četvrti put mu je uzet DNK, a to je učinio inspektor Božidar Stolić koji je inače prvostepeno osuđen na dve godine zatvora da je Belivukovim saradnicima dojavljivao šta se dešava u istrazi.

Belivuk međutim tvrdi da Stolić nema veze sa njim i da je on još jedan pokušaj tužilaštva da mu smesti.

„Stolić je prvo bio okarakterisan kao član grupe. Ja sam rekao tužiocu: ‘Nemojte to da radite, da nam ubacujete trojanskog konja, da on potpiše sporazum. Baš taj pošten policajac je prvi ušao u kuću u Ritopeku i tamo bio satima i danima’.“

Po Belivuku, Stolić je policajac koji je „trenutno zadužen za navijače.”

„Škaljarci preuzimaju”

„Naša država sarađuje sa pripadnicima kriminalnog klana”, rekao je Belivuk, objašnjavajući da misli na škaljarski klan – suparnike njegove grupe i kavačkog klana.

Pre svega se osvrnuo na čuvenog kriminalca Filipa Koraća, koji je blizak škaljarskoj grupi.

„Korać je bio osumnjičen za niz ubistava, a zatim oslobođen, skinute su mu poternice kad su došli (ministar policije) Vulin i (načelnik policije) Veselin Milić.”

Zapitao se kako je moguće da među „skaj” porukama nisu pronađene i one koje dokazuju zločine škaljarskog klana i požalio se da policija ne rešava ubistva – ukoliko je ubijen neko blizak Belivuku.

Osvrnuo se na to i kako je iz vrha vlasti vrši pritisak da budu osuđeni.

„Zvuči nezgodno kad ministarka pravde kaže da ćete dobiti smrtnu kaznu”, ispričao je Belivuk.

„Predsednik kaže: ‘Dobićete doživotne’. Isti predsednik koji je rekao da je (Dragoslav) Kosmajac najveći diler pa je oslobođen, da je (Miroslav) Mišković lopov pa je i on oslobođen, a (Filip) Korać kriminalac – oslobođen. Znači, kad kaže predsednik da ste krivi onda ste nevini.”

Belivuk se nije izjašnjavao o onima koji su ubijeni u kući u Ritopeku, ali nije želeo ni da odgovara na pitanja tužioca.

Sem Belivuka, ostali optuženi su se kratko izjasnili da nisu krivi, ali odbrane će izneti tokom narednih suđenja.

Pročitajte detalje Belivukove optužnice u tekstu na ovom linku.

By Srđan Nonić

Glavni i odgovorni urednik portala Niška Inicijativa.