Šta je bilo u pozadini sukoba u Partizanu u kom su učestvovali političari, policajci i navijači povezani sa kriminalnim grupama, ko je i kako imao kontrolu nad huliganima u intervjuu za KRIK otkriva donedavni potpredsednik kluba Vladimir Vuletić.
Ključni sukob, kaže Vuletić, vodio se između bivšeg čelnika kluba Žarka Zečevića koji je posredstvom svojih ljudi držao kontrolu u Partizanu i Novaka Nedića, mladog saradnika Aleksandra Vučića, koji je želeo da preuzme moć u klubu. „Mislim da su i jedna i druga struja imale podršku od vrha. Hteli su da naprave razdor u Partizanu.“
U ovaj okršaj Nedić je uveo huligansku grupu „Janjičari“, poznatu po nedavno uhapšenom Veljku Belivuku, sa kojom je preuzeo najznačajniju, južnu trbinu na stadionu Partizana u Humskoj. Istovremeno je policija, kako Vuletić objašnjava, po nalogu državne sekretarke u Ministarstvu unutrašnjih poslova Dijane Hrkalović čestim pretresima vršila pritisak na rukovodstvo kluba koje se suprostavljalo Nediću. Nedić je pokušao i Vuletića da vrbuje, ali je on to, kako kaže, odbio. „Rekao mi je: ’Ako nisi sa mnom, protiv mene si’.“
Vuletić objašnjava i da je direktnu kontrolu nad navijačima imao Nenad Vučković Vučko, žandarm blizak Nediću i Hrkalovićevoj, kojeg Vuletić opisuje kao njihovog pravog vođu. „On je njih koordinirao. Nisu smeli ništa bez njega.“
Za Belivuka kaže da u to vreme nije bio mnogo uticajan u ovoj grupi i da je od njega značajniji bio i Aleksandar Vidojević, poznatiji kao Aca Rošavi, čiju ulogu sada tabloidi pokušavaju da umanje. Vidojević se druži sa predsednikovim sinom, kako je KRIK ranije objavljivao. „Rošavi je bio ispred Belivuka tada. Mada se povukao sa tribine, Rošavi se ni danas nije povukao iz uticaja.”
Vuletić kaže da Nedić nije uspeo da pobedi u ovom sukobu iako je na svojoj strani imao i navijače i policiju. Partizan, ipak, danas vodi čovek koji takođe uživa poverenje predsednika Srbije – Milorad Vučelić.
Sukobi su napravili štetu Partizanu, ističe Vuletić, dok je država u isto vreme podržavala fudbalski klub Crvena zvezda.
Razgovarali: Bojana Pavlović, Stevan Dojčinović
Vuletić nas je dočekao na Pravnom fakultetu u Beogradu gde radi kao vanredni profesor. Njegov kabinet je neobičan za jednog profesora pravne istorije – umesto da je natrpan stručnim knjigama, radni sto jedva da se vidi od pehara, medalja i odlikovanja fakultetskog kluba u futsalu čiji je Vuletić selektor. Tu su i makete rimskog Koloseuma i manastira Visoki Dečani, fudbalska lopta sa natpisom Real Madrid, desetine snežnih kugli donetih sa putovanja širom sveta i, očekivano, kalendar Partizana.
Vuletić je pre mesec dana podneo ostavku na mesto potpredsednika ovog fudbalskog kluba u kom je proveo šest godina. On je jedini član uprave Partizana koji se oglasio povodom nedavnog hapšenja vođe navijača Veljka Belivuka i ukazao na njegove veze sa pojedincima iz vlasti.
Objašnjava da je u Partizan došao krajem 2014. na poziv Miloša Vazure koji mu je bio student, a potom i prijatelj. Vazura, tada savetnik ministra pravde Nikole Selakovića, iako ni sa fudbalom ni sa Partizanom nije imao nikakve veze, postavljen je za generalnog direktora ovog kluba.
„Ja sam tada bio na Kopaoniku. Zove me Vazura i kaže: ’Doputuj do Beograda ako možeš da uđemo u Partizan’. Kažem: ’Molim?!’, a on: ’Dođi, dođi!’”
Za preuzimanje fudbalskog kluba Partizan ipak bilo je važnije Vazurino kumstvo sa mladim političarem u usponu Novakom Nedićem. Nedić je tada bio generalni sekretar vlade i jedan od najbližih saradnika premijera Aleksandra Vučića, a njegov otac Vojislav advokat i član Srpske napredne stranke. On je, kako Vuletić kaže, doveo Vazuru u klub.
Profesor Pravnog je, priznaje, doprineo da se porodica Nedić „ustoliči“ u Humskoj.
„Pomogao sam im. Smatram da nisam loš pravnik. Oni su mi objasnili da postoji problem kako tumačiti određene delegate (članovi skupštine kluba). Mojim tumačenjem pravnih propisa, oni su trijumfovali.“
Odluka da podrži Nediće nije bila laka, ističe, jer je na drugoj strani bio Duško Vujošević, legendarni trener košarkaškog kluba Partizan koji je sa klubom osvojio mnoštvo titula. O njemu Vuletić govori sa uvažavanjem, ali navodi da je Vujošević podržao suparničku struju koju su činili ljudi bliski Socijalističkoj partiji Srbije.
„Bilo mi je malo krivo ali smatrao sam da će ova promena da donese boljitak Partizanu. Partizan je bio u teškom položaju i ponadao sam se da će ta državna podrška da znači. Vrlo brzo sam shvatio da je (podrška) bila lažna i da je ideja bila potpuno druga. Možda sam načinio rđavu stvar još tada.“
Događaji koji su usledili otkrivaju zašto Vuletić kaže da se kaje zbog odluke da podrži prevrat koji je predvodila struja bliska Srpskoj naprednoj stranci.
„Ako nisi sa mnom, protiv mene si“
Posle ispadanja iz Lige Evrope krajem 2015. čelnici Partizana podneli su ostavke. Narednu godinu, objašnjava Vuletić, obeležio je sukob u Partizanu između Novaka Nedića i Žarka Zečevića koji je bio dugogodišnji prvi čovek fudbalskog kluba. Iako je formalno napustio klub 2007. godine Zečević je, priča Vuletić, održao moć posredstvom odanih saradnika koji su ostali.
„Nedić je želeo da se obračuna sa Zečevićem. Motiv je bio novac, odnosno određena potraživanja koja je Zečević hteo da naplati. Sukob je izbio oko toga šta je prioritet (u naplaćivanju). Stvorile su se dve struje. Mislim da su i jedna i druga struja imale podršku od vrha (države). Hteli su da naprave razdor u Partizanu.“
Zečevićevoj struji priklonio se Vazura koji, kaže Vuletić, više nije hteo da igra po pravilima svog kuma. Sa druge strane, Nedić je pokušao da pridobije Vuletića na svoju stranu.
„Nedić me je pozvao. Sastali smo se početkom februara 2016. u jednom beogradskom kafiću. Ja sam tada bio predsednik nadzornog odbora u Partizanu. Tražio je da pređem na njegovu stranu i da se borimo. Ja sam mu rekao: ’Može samo na skupštini kluba, kroz institucije.’ On je rekao: ’Ako nisi sa mnom, protiv mene si.’ Odmah narednog dana su me napali tabloidi.“.
Osim što je svoju moć zasnivao na poziciji u Vučićevoj vladi, Nedićev uticaj se video i na stadionu. Prevlast na južnoj tribini preuzima nova grupa navijača koji su ranije navijali za druge klubove i sebi daje ime „Janjičari“ – koju je, prema Vuletiću, predvodio Nenad Vučković zvani Vučko. On je tada bio u specijalnoj brigadi Vojske Srbije, a kasnije je prešao u policiju.
U javnosti je objavljeno više fotografija Nenada Vučkovića Vučka kako sa navijačima iz grupe „Janjičari“, uključujući i Veljka Belivuka, navija na tribinama. Vučković je radio najpre u vojsci, a zatim je prešao u Žandarmeriju. Bio je i u emotivnoj vezi sa Dijanom Hrkalović, jednom od ključnih ljudi srpske policije. Bio je posrednik u komunikaciji između Hrkalovićeve i navijača, kako je KRIK ranije pisao.
„Novak je bio povezan sa Vučkom i pre nego što je došao na tribinu. Te večeri, 2015. godine, kad je predsednik Partizana podneo ostavku, Vučko je bio na tom sastanku, kao predstavnik navijača.“
Iako je predvodio nasilnu navijačku grupu koja je bila povezana sa crnogorskim kavačkim klanom, Vuletić opisuje Vučka kao čoveka koji se veoma pristojno ponašao.
„Dva puta smo se sreli, on je vrlo kulturan, uljudan, manire ima.“
Usledio je period koji Vuletić naziva „šestomesečnim skupštinskim ratom“.
Bilo je nekoliko pokušaja u toku 2016. da se održi skupština na kojoj je trebalo da budu izabrani predsednik i nova uprava fudbalskog kluba, ali bez uspeha. Prva skupština koju je Vuletić zakazao bila je zabranjena, kako kaže. Naredna je bila zakazana za maj, a prethodio joj je nasilni događaj ispred stadiona u Humskoj – trojica navijača „Janjičara“, vođa Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi i njegovi saradnici Veljko Belivuk i Darko Ristić, prebili su člana Vazurinog obezbeđenja.
„Ja sam bio u Milanu. Zovem Vazuru i pitam šta se desilo. Njemu je prišao jedan od ove dvojice, Sale ili Belivuk. Potapšali ga i rekli mu: ’Vodi računa, ima života i posle Partizana’. Da su hteli da ga prebiju, prebili bi ga, to je on meni rekao. Ali, u tom momentu, dok oni to njemu govore, prilazi Vazurino obezbeđenje i pokušava da stane između Vazure i njih. Ovima je to bio signal da se sa njima obračunaju. Vazura je odmah skočio, kao lane, što bi se reklo, i u sedam koraka se već našao u klubu.“
Posle ovog događaja, majska skupština je prekinuta. Nedić je preko navijača nastavio da vrši pritisak, kaže Vuletić. Navijači su se povukli iz skupštine i nisu želeli da učestvuju u njenom radu. Zbog toga u septembru nije bilo moguće da se održi jer nije bilo kvoruma, odnosno dovoljnog broja ljudi.
Veza Nedića i ove huliganske grupe nije nova stvar. KRIK je ranije otkrio da je Nedić uvežbavao pucanje na vojnom strelištu u Pančevu sa Vučkovićem, Stankovićem i Belivukom. Vojni sindikat je zbog toga podneo krivičnu prijavu protiv generala i potpukovnika vojske koji su im to omogućili, ali su dokazi misteriozno nestali i prijava je odbačena.
„Navijači se nisu pojavili, nijedan. Da se pojavio jedan navijač od petorice koliko ih je bilo u skupštini, mi bismo kvorum imali.“
Domišljatim pravničkim rešenjima uspeli su da dvojicu navijača koji nisu bili sa južne tribine ubace u skupštinu i obezbeđen je kvorum, a za predsednika je izabran Milorad Vučelić – nekada jedan od ključnih ljudi režima Slobodana Miloševića koji se dobro snašao i pod Vučićevom vlašću. Vučelić se sam nametnuo iako je plan bio drugačiji.
„Imali smo predlog da kandidat za predsednika bude drugi član privremene uprave Mile Jovičić, a ne Vučelić. Vučelić dolazi na sastanak u avgustu i saopštava: ’Mile, ja sam razgovarao sa predsednikom. Rekao je da mogu da budem samo ja i niko drugi’. Njemu Mile odgovara: ’Milorade, zašto? Što ja sad smetam njemu? Mogu li negde da ga vidim da porazgovaramo o tome’. A on mu kaže: ’Pa ako ga nađeš, ti razgovaraj’.“
Da li je Vučelićevo pozivanje na Vučića bilo osnovano ili je to bio samo njegov manevar da bi postao predsednik kluba, kaže Vuletić, niko nije proverio. Ali je Vučelić nastavio da se poziva na predsednika.
„Sve nadalje što je radio, radio je po istoj matrici. ’Znaš, priča se o tebi to, nemoj ovo, vidi da preskočiš ono. Daj molim te, izbriši ovo’. Uglavnom meni namenjeno. Pet godina slušam neke packe od navodnog vrha božanstva a šaman (Vučelić) mi to saopštava. Meni je dokipelo, verujte.“
Dva meseca posle izbora, u decembru 2016, dešava se prvi od desetak upada policije u klub, objašnjava Vuletić. Kaže da je tada prvi put čuo za bivšu državnu sekretarku u MUP-u Dijanu Hrkalović – policajci su mu rekli da se pretres vrši po njenom nalogu. Policija je, kaže, dolazila uvek nenajavljeno.
„Tada sam znao da su Vučko i Hrkalović bili u emotivnoj vezi. Znao sam da neće ništa naći jer je sve bilo čisto, za to sam se ja pobrinuo. Gledali su transfere, gledali su sazivanje svih skupština, ostavke.“
„Rošavi je i dalje uticajan“
Čak i za one koji su bili manje upućeni u unutrašnje prilike u klubu uticaj navijača postao je očigledan u oktobru 2016. kada je ubijen Aleksandar Stanković – igrači su na teren izašli u majicama sa njegovim likom. Vuletić tvrdi da to nije bila odluka uprave.
„Ne, niko nije iz uprave. Ja pretpostavljam da je neko, navijači, igračima doneo doslovno pred samu utakmicu u svlačionicu i rekao im da to obuku.”
Stanković, poznat kao Sale Mutavi, bio je šef navijača i član crnogorskog kavačkog klana. Njega je, prema podacima srpske obaveštajne agencije BIA, ubio suparnički škaljarski klan, ali ovo ubistvo nije zvanično rasvetljeno. Kavački i škaljarski klan su već šest godina u ratu zbog poslova sa drogom. Oko 50 ljudi je stradalo u tim obračunima.
Niko od čelnika nije video ništa sporno u ovom činu iako je Stanković bio osuđivan zbog trgovine drogom, a samo nekoliko meseci ranije učestvovao je u premlaćivanju obezbeđenja direktora kluba. Vuletić ne daje jasan odgovor zbog čega je, kao i drugi, godinama prećutkivao kriminal huligana na južnoj tribini.
On objašnjava koliko je ko imao uticaja u ovoj navijačko-kriminalnoj grupi. Žandarm Vučković je bio glavni, a Belivuk koji je nedavno uhapšen, nije bio u vrhu.
„Kakav crni Belivuk u smislu komandne odgovornosti. To je bila Vučkova grupa. Iznad Mutavog je bio Vučko, on je njih koordinirao. Nisu smeli ništa bez njega.”
Vuletić tvrdi da je iznad Belivuka u prvo vreme bio i Aleksandar Vidojević zvani Aca Rošavi. Rošavi je bio navijač „Alcatraza“ i „Janjičari“ su ga praktično preuzeli sa sve tribinom. On je danas u javnosti poznat po svom prijateljstvu sa sinom predsednika Aleksandra Vučića.
„Belivuk je bio četvrto sviralo. Rošavi je bio ispred njega tada. U nomenklaturi toj, u poretku. Belivuk je bio četvrti tu tek. Druga je stvar što je jak ovako, što je nasilnik. Rošavi je bio dosta važan i on se izjednačio sa Belivukom. Nakon ubistva Saleta njih dvojica su potpuno ravnopravni u tome. Dele tu zaostavštinu. Da bismo mi u poslednje dve godine videli da postoji samo jedan čovek. To je bio Belivuk.”
Mada se povukao sa tribine, Rošavi se ni danas nije povukao iz uticaja, tvrdi Vuletić.
Belivuk je grupi promenio ime u „Principi“, a na tribinama se isticao slogan „Iz principa“ i transparenti sa likom Gavrila Principa.
„On je hteo da napravi otklon od ’Janjičara’. Smatrao je da on nije ’Janjičar’. Mnogima je smetalo da se grupa Partizanovih navijača zove ’Janjičari’ – kao otpadnici od Zvezdinih navijača. To je bilo skandalozno. On nije ni bio Zvezdin navijač. On je došao iz navijača Rada.“
Navijači su slobodno koristili prostorije fudbalskog kluba. Vuletić kaže da je to bio bivši restoran koji im je ustupljen nakon što se nije bilo zainteresovanih da prostorije uzmu pod zakup. Ovaj prostor je policija pretresla u danu hapšenja Belivuka i u njemu pronašla drogu i oružje.
„Dato im je jer se stoji na stanovištu da navijači moraju imati neku prostoriju. Mi smo dali javni poziv da neko preuzme restoran. Znate ko se javio? Niko. Šta da radimo sa prostorom za koji oni (navijači) nama kažu: ‘Evo, niko se nije javio – dajte nama.’ Šta da kažeš nego – evo ti. Kao potpredsednik kluba nemam nikakvu odgovornost za to.”
U vezi sa pretresom i hapšenjem navijača do danas se, sem Vuletića, nije izjasnio niko iz uprave Partizana.
„Partizan ćuti. Brani se Partizan ćutanjem, kao da smo mi jataci i zločinci! Dođe mi iz sopstvene kože da iskočim! I sad mi je muka što samo ja govorim, onda ispada da sam ja jatak! Ja sad kao relativizujem stvari i u stvari govorim zato što, eto, nešto krijem – pa zato govorim!”
Vuletić navodi i da njegova ostavka nema nikakve veze sa ovim što se dogodilo u Partizanu i da je reč o nezgodnom poklapanju. Otišao je, kaže, jer je uprava imala nameru da ga smeni.
„Ja sam to njima rekao. Rekao sam Vazuri – jesi ti svestan u kom momentu ti hoćeš od mene ostavku? Ja sam tako planirao jer sam bio zamoljen da intoniram da nema veze sa njima, da ih poštedim, da nema veze sa ovim. Nego se stvarno potrefilo katastrofalno.“
Opširnije čitajte na sajtu Krika.