Sagovornik na ovoj temi je Ivan Ristić, dipl.inž.mašinstva, član Inženjerske Komore Srbije, odgovorni projektant Termotehnike, Termoenergetike, Gasne i Procesne tehnike, od 2007. god.
Tema: JP Toplana Niš i Grad Niš planiraju da građane Niša greju u narednim decenijama – DRVETOM, tj. čvrstim gorivom.
Zvanični naziv: Uvođenje obnovljivog izvora energije, koji bi se nabavljao lokalno (u šumama Srbije)
Njihov plan je da kroz JPP uvedu privatnu firmu koja će u gradu isporučivati TOPLOTNU ENERGIJU, preko već postojeće mreže toplovoda i podstanica koje su u vlasništvu JP Toplana Niš.
ŠTA JE TO BIOMASA?
To je svaka ugljovodonična masa, biološkog porekla, drvo, šumski ostaci nakon seče, kora i korenje drveća, kompresovani briketi i peleti, ostaci iz drvno-prerađivačke industrije, reciklirano drvo, ostaci iz poljoprivredne proizvodnje (kukuruzovina, slama, sojine stabljike, suncokretove stabljike, koštice…)
ZAŠTO NAS UČE DA JE BIOMASA CO2 NEUTRALNA?
Zato jer prilikom sagorevanja, oslobađa u atmosferu identičnu količinu CO2 koji je apsorbovala tokom svog rasta. Dalji ostatak je pepeo koji je neorganskog sastava i kome je potrebno 5-10 godina da ponovo uđe u biološke cikluse.
OVO JE SAMO DELIMIČNO TAČNO,
i zaista, bio masa će svojim prirodnim raspadom, osloboditi identičnu količinu CO2 ali bi se to desilo u dužem vremenskom periodu i posredstvom organskog razlaganju (gljivice i saprofiti) a sav ostatak bi bio u vidu organskih jedinjenja, koja druge biljke mogu lako da koriste i ti ostaci ostaju u zemljištu. OVO JE VELIKA RAZLIKA.
ŠTA JE TO SEČKA?
To je zdrobljeno drvo, kora, korenje drveta, u rasutom obliku, sadržaja vlage do 30% (za manje kotlove ispod 100 kW) i 30-60% (za kotlove većih snaga).
U analizi isplativosti konverzije, koju je Toplana Niš prikazala, u proračun je uzeta sečka sa manje od 30% vlage, što jepotpuno nerealno i mogu čak da kažem sa zlom namerom usvojen podatak. Sečka je veoma nestandardno gorivo i % vlage jako varira a dosta utiče da ukupnu dobijenu toplotnu energiju. U samom projektu se navodi da je isplativost konverzije u uskim granicama cene energenata i ukoliko bi sečka poskupela samo 10% u odnosu na gas, ceo posao bi bio neisplativ pa bi na kraju to morali da plate građani kroz znatno uvećane račune za grejanje.
ŠTA ZNAČI UVOĐENJE BIOMASE U GRAD NIŠ?
To znači da će građani u sistemu daljinskog grejanja da koriste čvrsto gorivo-sečku, umesto dostupnog, ekološkog i jeftinog prirodnog gasa, a to znači sledeće:
-
1000 kamiona u gradu tokom grejne sezone, tj. 5-6 kamiona dnevno, kroz saobraćajnice koje su i tako već pretrpane vozilima, zbog potpuno suludog urbanog planiranja.
-
Dosta veće zagađenje vazduha: planirani su filteri u toplani Krivi Vir (užasno skupa i nepraktična rešenja koja nigde u svetu nisu dala dobre rezultate) a u toplani PMF i Mika Antić nisu ni planirali filtere. Udeo PM10 i PM2.5 čestica bi bio oko 180 puta veći od emisije iz prirodnog gasa.
-
Dodatno sečenje i pustošenje šuma u okolini Niša, tj. Suva Planina, Svrljiške Planine i Stara Planina, koje su već sada na ivici izdašnosti.
-
Veća cena grejanja za sve građane Niša, jer sada će morati da plaćaju kroz Javno privatno partnerstvo
DA LI POSTOJI PRIMER SLIČAN PREDLOŽENOM?
Nisam čuo za neki takav primer u Evropi, da se u sistem toplane pored kotlova koji već rade na zemni gas naknadno dodaje postrojenje na bio masu, a da je u gradskom jezgru, osim ako je BM u izobilju i relativno blizu. To nije slučaj u Nišu. U Austriji postoji više sistema na Bio Masu, ali su to bile manje sredine, do 30.000 stanovnika i još važnije, biomasa je “u dvorištu”, to su šumarski krajevi itd.
Nestručni Austrijanci se nisu setili da vuku BioMasu u Beč, možda se ugledaju na Niš jednog dana.
Dobar uporedni primer biomasnog sistema je u Priboju ali tamo postoje svi potrebni uslovi koje Niš nema. Bio masa u obliku sečke ima najmanje oko 3 puta manju kalorijsku vrednost od gasa, teško se kontroliše kvalitet, komplikovana je manipulacija itd. Sečka ima opravdanja u kotlarnicama gde se koristi ugalj ili mazut, a nikako tamo gde ima zemnog gasa.
Prirodni gas je energent XXI veka a Srbija ima dovod iz 2 pravca (Mađarska i Bugarska) i još skladište Banatski Dvor od 750 milona metara kubnih, što podmiruje oko 30% domaće potrošnje. Samo domaćinskim poslovanjem moguće je potpuno sigurno na duge staze, imati ovaj energent u izobilju.
Šumsko bogatstvo treba koristiti za razvoj turizma, prirodne raznovrsnosti i pospešivanje drvne industrije pa tek na kraju kao izvor jeftine energije. Samo nerazvijene i zaostale nacije drvo koriste na prvom mestu kao energent.
Kompletan materijal o javno privatnom partnerstvu koji je usvojila Skupština grada Niša na sednici 23.12.2021. možete preuzeti sa ovog linka.