Kao prvo, moram da kažem da se naša Gradonačelnica 5. aprila javno pohvalila, na svom ličnom Facebook profilu doduše, ne na zvaničnom sajtu grada, da je konačno uspela da dobije dozvolu za izgradnju kružnog toka na raskrsnici Bulevara Nemanjića i ulice Blagoja Parovića.

Za radove koji su počeli 9 marta 2021. godine. Skoro mesec dana kasnije. Ali šta je mesec dana među prijateljima?

Da se samo malo potrudila, i pročitala šta piše u Rešenju o odobrenju za izvođenje radova broj ROP-NISP-30671-ISAW-3/2021 izdato 02.04.2021, zavodni broj 351-260/2021-06, možda se i ne bi hvalila toliko. U Rešenju se na kraju strane 1 obavezuje Investitor da PRE početka radova, podnese prijavu radova sa podacima i dokazima propisanim u članom 148. Zakona o planiranju i izgradnji, te da izvođenju radova može pristupiti NAKON pravosnažnosti rešenja i PRIJAVE radova.
Ako ne veruje, nek pita nekog od pravnika u gradskoj upravi šta to znači “pravosnažnost rešenja”, i zašto za rešenje od 2. aprila pravosnažnost nastupa tek 10. aprila. Možda usput da pita i nekog od arhitekata/urbanista, da joj objasni da pre bilo kakvog početka radova, mora da izvrši i “prijavu radova”. Sve po Zakonu o planiranju i izgradnji. Ali šta je neki Zakon među prijateljima?
Sotirovski
Pa dobro, zaboravila je da pita. Kao što je izgleda zaboravila i najavljenu fontanu. Nema je u Lokacijskim uslovima, nema je ni u Rešenju, ne pominje je ni Gradonačelnica više. Nestade fontana, kao da je nikad bilo nije. Izgleda da se opralo sve što je trebalo da se opere, pa više ne treba. A taman posla da se opet udavi neki nišlijski kalfa, i to tako redom…
Mada, ovaj slučaj pokazuje koliko gradska uprava može da bude efikasna, samo kad hoće. To je skoro kao onaj nivo mladalačke zaljubljenosti, kad  ne postoje prepreke i problemi koji mogu da spreče pravu ljubav. Kakvi zakoni, kakvi propisi, šta je bitno da li se nešto desilo mesec dana ranije ili kasnije, bitno da se desi ono što treba da se desi. Ono što je najverovatnije crvenim flomasterom označeno na kalendaru 22. aprila, i od čega prolaze trnci svaki put kad se o tome pomisli.
Ne verujete? Pogledajte malo unazad. Svaki put kada je kukavni narod tražio nešto, od onih osnovnih stvari, bilo to asfaltiranje ulice, vodovod, kanalizacija, bolji napon struje, ili nešto treće, pa sve do onih “razmaženih” koji pitaju za nove škole  ili obdaništa, grad je uglavnom bio tvrda srca, i opravdavao to svetim birokratskim trojstvom: nema para, nema projekta ili nema dozvole.
Ovde je projekat ozvaničen u Lokacijskim uslovima br. ROP-NISP-30671-LOC-2/2021,  zavodni broj 353-399/2021-06, tek 01. aprila ove godine, tri nedelje nakon početka radova. Znači prava ljubav ne zna za prepreke. Ipak može i bez zvaničnog projekta.
Pare, to je tek najmanji problem. Bez obzira što ovaj projekat ne postoji u budžetu grada Niša za 2021, za pravu ljubav uvek se nađe neki štek, pa makar to bilo skoro pola miliona evra. Znači, može i bez para.
A da može i bez dozvole, to smo upravo objasnili u prvom delu.
Ali krunski dokaz prave posvećenosti se nalazi u dosad neviđenoj efikasnosti grada Niša. Za samo 20 minuta su uspeli da detaljno prouče 33 stranice tehničkih rešenja i crteža, na kojima je detaljno predstavljen odobreni zahtev za izdavanje Lokacijskih uslova, i nakon toga uradili tri gusto kucane strane Rešenja o odobrenju za izvođenje radova. Pa bravo! Ovakvu gradsku upravu treba javno pohvaliti za ovakvu posvećenost i stručnost u radu. 
Po prvi put u novijoj istoriji Niša, a i Srbije, imamo ovakav pregalački i udarnički rad.
Što bi rekli Bitlsi “All you need is love”.
Joda bi na to dodao “Love is all you need”.
Ali ipak da završimo sa izrekom naših komšija sa istočne granice:

“Što ne možeš s’ pari, možeš sa mnogo pari”.


Danijel Dašić ne vidi ulaz u garažu u dokumentaciji
Danijel Dašić

Autor teksta je Danijel Dašić, inženjer i građanin nepokorni