Vodeći stručnjak iz oblasti hematologije prof. dr Jovan Antović, sa prestižnog Instituta Karolinska u Stokholmu, za Nova.rs priča o nepoznatim detaljima virusa korona (Covid-19), mogućim načinima lečenja i švedskom modelu suzbijanja zaraze, koji se, po njegovom mišljenu, dosad najbolje pokazao.
“Posao koji radim obavljao bih i da je neplaćeni hobi, a bavim se zgrušavanjem krvi. Dakle nisam mikrobiolog-virusolog, infektolog ili epidemiolog, pa iza onoga što ću reći iz tih oblasti stojim, ali samo kroz moje lično mišljenje bazirano na literaturi i logičnom medicnskom razmišljanju”, na početku razgovora naglašava doktor Antović, hematolog koji poslednjih 15 godina radi u dijagnostičkoj laboratoriji, a iz Niša je pre 20 godina otišao da živi u Švedskoj.
Nije isto biti zaražen i biti bolestan
Na pitanje zašto je došlo do naglog širenja koronavirusa objašnjava šta uopšte znači “naglo širenje virusa”.
“Bez ulaženja u teorije zavere, moramo da razumemo šta znači biti zaražen, šta bolestan, a šta umreti od virusa. Ako uzmemo kao validne podatke one sa Džon Hopkins instituta, 16.04. prepodne je broj zaraženih bio 2.100 000. Ako uzmemo da na svetu živi 7.800.000.000 ljudi i da je jedva 10 država među onima koje nisu prijavile slučajeve, dolazimo do toga da je procenat zaraženih 0,03%. To znači da će od 10.000 osoba tri osobe biti pozitivne na prisustvo virusa. Naravno, ovaj broj je nerealan jer se samo mali broj populacije ispituje. Ako bi se testiralo svih 7,8 milijardi ljudi na svetu, testom vrhunskog kvaliteta koji ima 100 odsto senzitivnost i 100 odsto specifičnost, onda bi došli do stvarne brojke.”
Doktor objašnjava da testovi koji se sada upotrebljavaju imaju senzitivnost i specificnost oko 50% .
“Znači šansa da pogode da li virus postoji je kao da bacate novčić kada bi ja takav koagulacioni test pokušao da uvedem u svoju laboratoriju izgubio bih licencu ako mi ne bi rekali da sam lud. Nažalost, nemoguće je dostići i 100% ali malo bolji testovi ne bi bili na odmet.”
Po pravilima naučno-istraživačkog rada, navodi doktor, mora se odabrati reprezentativna populacija i ispitivanje se vrši na njoj.
“To su prvi pokušali Islanđani ispitavši 8% celokupne populacije i otkrili virus u 0,6%. U bolnici Karolinska u kojoj ja radim, ispitivane su sve trudnice koje su za vreme od proglašenja pandemije došle na porođaj i virus je otkriven kod 7%. Istina je verovatno negde na sredini i ja bih rekao da je, po mom mišljenju, neka realna cifra početkom aprila u evropskim zemljama negde oko 5%.” kaže doktor Antović.
Velike brojke kod ljudi izazivaju paniku
Kada govori o broju umrlih i inficiranih, upozorava da samo priča o velikim ciframa kod ljudi izaziva paniku.
“Ako ponovo uzmemo podatke Džon Hopkinsa za isti datum, on je 135.000 u 2.100 000 i to je onda skoro 6,5%. Prilično velika cifra i zaista može da proizvede razlog za paniku. Međutim ako je procenat pozitivnih na virus oko 5% onda je i stopa smrtnosti verovatno par desetina, ako ne i više od stotinu puta manja. Ovo se uklapa u procenu dr Faučija, savetnika predsednika Trampa, gde on komentarišući procene iz Vuhana objavljene u časopisu New England Journal of Medicine, očekuje smrtnost sličnu običnom gripu u nekoj njegovoj malo ”jačoj” sezoni” kaže dr Antović.
Naime, on naglašava da oko virusa korona postoje brojne kontroverze.
“Iz tog razloga držaću se preporuka švedskog instituta za javno zdravlje: ”Virus inficira ljude putem takozvane kapljične infekcije. Odnosno, infekcija se prenosi na sluznicu očiju, nosa ili usta od kapljica koje se šire u vazduhu kada bolesna osoba kašlje ili kija. Kapi brzo padaju kroz vazduh i obično dostižu ne više od metra. Virus se takođe može preneti preko kontaminirane površine, takozvane indirektne kontaktne infekcije. Stoga se ne može isključiti (niko ne navodi ovo kao sigurni put prenosa) da kontaminacija dolazi i sa predmeta. Međutim, još nije jasno koliko dugo virus može da preživi na površinama i objektima. Inkubacija je, kažu 2-14 dana. Odakle onda dvostruki inkubacioni period od 28 dana kao period karantina?” pita se naš sagovornik.
