Od početka 2020. godine list Informer dobio je najmanje 18,3 miliona dinara javnog novca na konkursima za medijske projekte, i pored toga što konstantno krši novinarske standarde.
Intervju sa višestrukim silovateljem koji je Informer prvo objavio na svom YouTube kanalu, a potom i na naslovnici lista izazvao je buru u javnosti i protest koji je održan juče u centru Beograda.
Savet za štampu, koji prati da li mediji poštuju standarde profesije, saopštio je da je tim intervjuom Informer u više navrata prekršio Kodeks novinara Srbije.
Na taj način je ponizio žrtve, uznemirio javnost i zastrašio svoje čitaoce, navodi se u saopštenju Saveta.
Iako je njegov većinski vlasnik i urednik Dragan J. Vučićević pokušavao da intervju opravda novinarstvom, čitav događaj je još jednom vratio u prvi plan pitanje davanja novca iz budžeta onima koji konstantno krše Kodeks novinara Srbije.
Prema javno dostupnim podacima, Informeru je samo od početka 2020. godine do danas dodeljeno najmanje 18,3 miliona dinara na medijskim konkursima opština i gradova širom Srbije. Većinu ovog novca dodelio im je Grad Beograd – skoro 17 miliona dinara. Pored Beograda, novac su Informeru davali i Novi Sad i Pančevo – po pola miliona dinara, Kikinda 200.000 dinara a Odžaci i Sombor po 100.000.
Novac je davan Vučićevićevoj firmi Insajder tim koja izdaje Informer, ali i njenoj ćerki firmi Info IT media.
Informer je, za taj novac, pisao o „rekordnim ulaganjima“, Pančevu kao „pokretačkoj snazi regiona“ i „nikad bržem razvoju“ Beograda.
Za to vreme, ovaj provladin tabloid je više puta kršio Kodeks novinara. Komisija za žalbe pri Savetu za štampu im je od početka 2020. do juna ove godine izrekla 23 javne opomene.
Opomene za posledicu imaju javnu kritiku, a pored toga trebalo bi da utiču i na to koji mediji će biti finansirani novcem građana. Pravilnik za ocenu medijskih projekata propisuje da prednost u dobijanju novca imaju projekti koji ostvaruju javni interes, uz garanciju da se medij pridržava profesionalnih i etičkih standarda. Novac ne bi trebalo da bude dodeljen onima koji krše profesionalne standarde.
Međutim, analiza CINS-a je pokazala da se komisije koje dodeljuju budžetski novac već godinama ne obaziru na to što Informer krši Kodeks.
Tako se u rešenju komisije, na jednom od poslednjih konkursa na kom je ovom tabloidu dodeljen novac, navodi da je Informerov projekat u skladu sa kriterijumima te da pruža „veće garancije privrženosti profesionalnim i etičkim medijskim standardima“.
Tamara Skrozza, članica Komisije za žalbe Saveta za štampu objašnjava da oni koji dodeljuju novac ne postavljaju pitanje poštovanja profesionalne etike i standarda već se postavlja pitanje isključivo u kojoj meri i na koji način ti mediji zastupaju politiku državnog vrha. I to je razlog zbog koga neko dobija ili ne dobija novac.
„Mi smo imali situaciju da jedan tabloid dobije novac uz obrazloženje da komisija želi da se on popravi, da su oni svesni da on krši Kodeks non-stop ali da su mu dali novac da bi se popravio.“
Ona podseća da i Informer i ostali tabloidi krše Kodeks na dnevnom nivou, a da je ovaj slučaj samo nešto jeziviji od drugih situacija:
„Meni je drago što je sada pažnja javnosti fokusirana na to, ali se slične stvari u tabloidima dešavaju na dnevnom nivou. I to je ono čime ova država, ovo društvo, mora ozbiljnije da se pozabavi.“
Inače, CINS je već pisao o privilegijama koje provladini mediji godinama uživaju. I tada smo, između ostalog, pokazali kako je od 2017. godine do septembra 2019. Informeru na konkursima dodeljeno 29,8 miliona dinara. Za to vreme je od strane Komisije za žalbe pri Savetu za štampu bio opomenut oko 40 puta. Pisali smo i kako do novca iz budžeta Informer dolazi tako što zaobilazi pravila konkursa jer je skoro 70% novca koji im je tada bio dodeljen putem konkursa otišao Info IT media, koja nije izdavač medija pa formalno nema ni jednu opomenu.
Tamara Filipović Stevanović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije je tada objasnila je da je u pitanju mana u Pravilniku za ocenu medijskih projekata:
„Savet za štampu ne može da osudi produkcijsku kuću za kršenje Kodeksa i to je nešto što je ostalo neregulisano u trenutnom pravilniku, taj kriterijum nije primenjiv na njih jednostavno”.