Presuda koju je doneo Viši sud u Beogradu kao prvostepeni organ u odlučivanju po tužbi Miloša Sekulića za povredu ugleda i časti protiv Niške inicijative, sve zbog teksta o Domu učenika i mandatima direktora Mihajla Markovića, ukinuta je presudom Apelacionog suda zbog bitnih povreda parničnog postupka. Postupak traje od 2021. godine.
Presuda koja je ukinuta je osudila za povredu ugleda i časti urednika Srđana Nonića i sam medij Nišku inicijativu na 120.000 dinara i na preko 250.000 dinara troškova, sve zbog, kako se navodi u ukinutoj presudi, stavljanja u loš kontekst tužioca.
Sekulić je inače i sada odbornik u Skupštini grada Niša, njegov treći mandat na listi SNS-a počeo je 2024. godine. Sekulić je u prvom mahu govorio kad ga pitamo za izjavu da čekamo da se završi proces jer smo “lagali u tekstu za njega”, pa nije hteo da priča ni o čemu sa nama, dok je u zadnjem pokušaju po dobijanju presude ostao nem na pitanja i imao je drugačiji stav.
U presudi, Apelacioni sud je jasno naveo da su izjave tuženog Nonića i svedoka odbrane Vesne Ljubenković u skladu sa obimnom dokumentacijom kao i sa dokumentima iz teksta, dok su izjave Miloša Sekulića i direktora Doma učenika srednjih škola Mihajla Markovića suprotne dokumentaciji prikazanoj u tekstu.
Apelacioni sud se jasno pozvao na član 10. Evropske povelje o ljudskim pravima kao i na činjenice da informacije koje su iznete u tekstu, iako mogu biti “lezione” po tuženog, predstavljaju upravo slobodu govora i da postoji javni interes u tome da javnost sazna sve ove činjenice.
U presudi kojom se pobija osuđujuća presuda Višeg suda, jasno stoji uputstvo u kome se navodi koje dokaze u ponovljenom postupku treba uzme u obzir prvostepeni organ i metodologiju kojom treba da se pristupi u ponovljenom procesu pri odlučivanju. Navedeni su ključni članovi Zakona o javnom informisanju kao i činjenice da je tuženi pitan za izjavu pre objave teksta.
Tužba je ustvari dupli proces kojim je i druga tužba kojom je obuhvaćen i tekst u kome smo objavili da smo tuženi, pripojena u jedan proces sa prvom tužbom sa originalnim tekstom, Apelacija je u presudi konstatovala da je drugi “sporni” tekst u kome smo objavili da smo tuženi, tačan i istinit, tako da je u tom segmentu uputstvo takođe dato vrlo jasno.
Miloš Sekulić je tužio Nišku inicijativu zbog teksta u kome se spominje kao predsednik upravnog odbora Doma učenika srednjih škola u Nišu, gde smo objavili dokumentaciju u kome su vidljivi njegov potpis i ime a sve na dokumentima koje smo objavili.
Prenosimo deo teksta iz decembra 2020. godine za koji smo tuženi:
Konkurs za izbor Doma učenika srednjih škola u Nišu se završio, kandidat koji je kao predlog komisije bio izabran, je sadašnji direktor Mihajlo Marković iz Pokreta Socijalista.
Ono što nije poznato javnosti, jeste da je Marković došao na mesto direktora u postupku koji je Prosvetna inspekcija ocenila kao nepravilan. Naime, jedini uslov koji je trebao Markoviću, jeste da ima pet godina radnog iskustva za sedmim stepenom do prijave na konkurs. Izveštaj prosvetne inspekcije povodom ovog slučaja govori da nije imao obaveznih pet godina, dok po dokumentaciji Marković nije imao ni tri godine staža sa visokom stručnom spremom. Razne “potvrde” su davane za “pripravnički staž i usavršavanje” a brojne ustanove su tu igrale u korist Markovića. Dokumentacija pokazuje da Ustanova Mara dala potvrdu o radnom angažovanju, ali izvod iz Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje govori drugačije.
Akteri svih ovih prepravljanja i “poturanja” šture dokumentacije su sadašnja predsednica Upravnog Odbora Vanja Stojković, koja je sada na mestu zamenice direktora filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i bivši odbornik SNS-a u sazivu skupštine od 2016-2020. godine Miloš Sekulić (zaposlen trenutno u EPS-u(Jugoistok Niš). Uz pomoć ovih saradnika, što je vidljivo u obimnoj dokumentaciji, Mihajlo Marković je preveden u stalni radni odnos, da ne bi posle prestanka mandata izgubio poziciju u ustanovi. Sve u vreme Sekulićevog predsedavanja Upravnim odborom pre Vanje Stojković.
Povodom ovog slučaja, Dom učenika je dobio uzbunjivača, dok su skoro svi akteri davali izjave povodom ovog slučaja organima gonjenja.
U trenutku pisanja ovog teksta Marković “krcka” svoj treći mandat uveliko, dok sve republičke ustanove i one kojima se direktor postavlja odlukama ministra, imaju skoro pa večite direktore koje niko ne “dira”.