Policajci koji podnose prekršajne prijave Prekršajnim sudovima, bilo bi logično da dolaze kad su pozvani od strane istog Suda na proces koji su sami pokrenuli i potpisali.
Policajci koji su sačinili jednu od mojih prekršajnih prijava u kojoj su zloupotrebljeni moji podaci o ličnosti, pored procesa koji se vodi protiv mene za “drsko i bezobzirno ponašanje” u vreme ekoloških protesta u centru NIša, nisu se pojavili na suđenju za navodno “vređanje službenog lica u vršenju dužnosti”.
Junaci iz Policije su uredno pozvani, ali se kao SLUŽBENA LICA nisu odazvali na poziv Suda. Toliko o čestitosti i poštenju naših policajaca, toliko o pravdi koju dele, a toliko i o hrabrosti.
Pomenuti slučaj je još jedan u nizu koji je vezan za njhovog direktnog rukovodioca, poznatijeg kao “major Petrović”.
isti “major da budem Petrović” pojavio se nekim čudom na jednom od suđenja za pomenute ekološke proteste, na kome je, pazi ovo, izjavio da je “politički progonjen”, što je začudilo skoro sve prisutne, a mene lično nasmejalo i navelo da pomislim kakav “apsurdistan” je ovo od države.
Ne samo od države, nego od svih institucija koje treba da budu “mrtve ozbiljne”. I onda dođe komandir “major da bude”, lupne i ostane živ. Ili budu pozvani dvojica policajaca i ne dođu.
Džaba pištolj, uniforma, zvanje, status… nema tu mnogo čojstva i junaštva. Naravno, u njihovim redovima ima jako puno poštenih, hrabrih i kakvih treba policajaca. Šteta što se oni drugi pitaju.
Puno puta me pitaju, kako se ne bojiš, pazi se, svašta mogu da urade… Sve je tačno. Jedini je problem što sam kroz mnogo godina rada video šta ko koliko zna i može, znam koliko su pametni, znam kakve resurse imaju, znam šta mi se sve priča, kako se ponašaju kad ostanemo sami u prostoriji negde, znam kako izgleda biti na sudu sa njima. I dan danas, više me plaši slika pokojne bake sa varljačom. To je bilo problem izbeći…
Volim kad za protivnika imam pametnog i sposobnog, zlog ili ne, kad je takav, ima moje poštovanje.
Ovi nemaju.