Penzioneri.
Prevareni, izigrani, izmanipulisani. Ta društvena kategorija omiljena svakoj vlasti. Čuvena je ona anegdota iz devedesetih, kad je jedan predsednički kandidat priupitao starijeg gospodina da li će mu dati svoj glas, a ovaj mu kaže: ”Hoću, kad dođeš na vlast”. Sjajna ilustracija začaranog kruga svake vlasti i armije vernih glasača.
Da pređemo na stvar.
Prosečan životni vek građana Srbije je oko 75 godina. Koliko god zvučalo surovo, ljudi sa preko 60 godina starosti teško da mogu da planiraju neku aktivnu budućnost. Čovek u tim godinama bi trebalo da planira svoje penzionerske dane, a ne da odlučuje o tome kako država treba da izgleda za 20 ili 30 godina.
Tu privilegiju treba prepustiti onima kojima budućnost tek predstoji, a to sigurno nisu oni ”u cvetu starosti”.
Starijima od 60 treba ukinuti pravo glasa.
”Ali to nije demokratski”, ”to je kršenje ustavom zagarantovanih prava” – već vidim komentare na ovaj predlog.
Što se ustavnih prava tiče, institut narodne inicijative nudi demokratsko pravo na predlog promene Ustava u skladu sa potrebama naroda. Zbog toga sam i pokrenuo peticiju za izmenu člana 52 Ustava Republike Srbije. Više detalja na ovom linku.
Da li je demokratski?
Meni se nameće pitanje da li je demokratski ne dozvoliti to pravo mladićima i devojkama sa 17 godina i 11 meseci starosti. Oni bi bar odlučivali o svojoj budućnosti, a ne o budućnosti nekog drugog, kao što to čini gore pomenuta populacija. Uostalom, nema toga koji će me ubediti da je neko u svojih 70 godina zainteresovaniji za budućnost države od onih koje ta budućnost čeka. Ti mladi ljudi imaju neuporedivo veću slobodu razmišljanja i odlučivanja u odnosu na ove druge. Verovanje da država, tj. vlast, ”daje” penzije i ostalo što penzionerima, zapravo, pripada je samo kap u moru manipulantskih opcija svake garniture na vlasti. Naši su penzioneri decenijama trenirani da ne prave razliku između ”države” i ”vlasti”. Verujem da je mladima ta razlika očiglednija.
O poslovnoj sposobnosti i zrelom rasuđivanju starije populacije neću pisati već ću prepustiti vama da o tome razmislite.
Ja bih prvi glasačko pravo radije dao svom maloletnom detetu nego svojim roditeljima u kasnim 70-im.
Što bi rekla Elanor Ruzvelt, nekadašnja prva dama kolevke demokratije:
”Budućnost pripada onima koji veruju u lepotu svojih snova”.
Lični stav:
Vladan P. Radić
arhitekta