Novogodišnje čestitke funkcionera su godinama unazad postale zlatni standard kod javnog sektora, pa je tako i ove godine ne mali broj pojedinaca i ustanova čestitao na račun građana samim građanima novogodišnje praznike, na takođe tradicionalnim “prijateljskim medijima”.
Od novogodišnjih čestitki funkcionera program je punila prva među jednakima “medijska imperija jugoistočne Srbije” pod suknjom velike televizije Belami. Ove godine spisak prijatelja ovog medija je veliki, pa je tako tu opština Medijana, Crveni Krst, Pantelej, Niška Banja, Gradonačelniva, Klinički centar, predsednici opština i gradova, Javnih preduzeća i ustanova.
Po podacima do kojih smo došli po zahtevima za informacijama od javnog značaja, veći broj pravnih lica kojima je osnivač grad i republika, izdvajaju značajna sredstva za “režimske prijateljske medije”, koristeći time novac svih građanja za punjenje budžeta privatnih medijskih organizacija, plaćajući time sopstvenu promociju. U jednom od odgovora smo dobili podatak da se ova usluga plaća oko 60.000 dinara, dok nam neki od sagovornika kažu da je cena zavisna od paketa usluge i da se kreće od 50.000-100.000 dinara. Neki od pomenutih ne plaćaju posebno tu uslugu iz više razloga.
Po “bilansu uspeha” iliti priliva sredstava na račun niških medija za 2020. godini, pet najvećih po računu medija inkasiralo oko 180 miliona dinara, o čemu ćemo pisati u narednom periodu.
U 2022. godini, samo na konkursu za medijske sadržaje, grad je podelio oko 85 miliona dinara, dok su mahom dobitnici većih iznosa bili mediji koji su stubovi vlasti u Nišu ili produkcije povezane sa njima.
Pitali smo opozicione poslanike šta misle o ovom slučaju u okviru medijske slike u gradu. Prva nam je odgovorila poslanica SSP-a Jelena Milošević:
Televizijske kuće, tzv. mediji, u Nišu ne postoje. To su partijska glasila koja služe isključivo za promociju režima i njihovih funkcionera. Svake godine se milioni odvajaju iz gradskog budžeta za propagandu, a tzv. mediji odrađuju svaki dinar. Skup je mrak koji plaćaju sve Nišlije, da nam se smeškaju sa malih ekrana i lažu kako živimo u blagostanju.
Tamara Kerković iz pokreta Dveri je dala svoje viđenje medijske situacije u Nišu:
Kako su predstavnici niške vlasti objasnili da Grad ima tendersku obavezu da objavljuje u “Srpskom telegrafu” neka tamo i svoje čestitke objavljuju. Očito u “Srpskom telegrafu” objavljuju ono što ne žele da se sazna, poput poziva na javne rasprave, a čestitke Nišlijama kod medija koje se subvencionišu milionima para građana koje su medijski servis SNSa. I ove čestitke su licemerje koje će platiti građani Niša.
Đorđe Stanković, narodni poslanik iz Narodne stranke, imao je kritički stav prema medijima ali i radu javnog sektora:
Novogodišnje pražnjenje budžeta za prethodnu godinu, uz donacije koje verovatnno ne idu u celini medijima. Svakako uz promenu vlasti, će se izgubiti i ova vrsta kiča.
Novu godinu će gradjani čestitati preduzećina koja su to zaslužila jer čestitke za Novu Godinu bez adekvatnog rada, gradjanima ne znače ništa, čak predstavljaju provokaciju.
I pored važećih zakona i pravilnika, kao i obimnog finansiranja medija u Nišu, kao i prusutstva nekolicine nezavinsih medija, javna debata po bilo kom pitanju skoro da ne postoji. Mediji bliski režimu znamo kako izveštavaju, dok ostatak medijskih organizacija ima svoje “omiljene sagovornike” umiljavajući se publici dok sve ostale tretira kao “štetne”.
Ukoliko si u javnom životu(političkom ili bilo kom drugom svojstvu), moraš da imaš jako dobre prijateljske ili poslovne odnose sa medijima, da bi oni uzeli u razmatranje ono šta imaš da kažeš. Ne postoji otvaranje debate, pozivanje šireg kruga sagovornika, već “drugarski/poslovni odnos” a neko bi se usudio da kaže “sektaški”. Ovakvim ponašanjem neki nezavisni ili samoprozvani nezavisni mediji ne razlikuju se od režimskih. Usudio sam se da i ja svojim stavom dopunim novinarsku temu, jer smatram da su većina govornika pogodili aspekte problema.
Zadnji deo teksta je stav urednika Niške Inicijative Nonić Srđana.
