Nov pešački most u Tvrđavi na izlazu prema tehničkim fakultetima i školama, iako je sigurniji i vizuelno lepši od starog oronulog, nije upotrebljiv za određene kategorije građana u našem društvu. Na prvom mestu osobe sa invaliditetom koje koriste kolica u raznim oblicima, ni u kom slučaju ne mogu da se kreću preko ovog mosta.
Nov pešački most nije adekvatan ni za majke ili očeve koji hoće sa kolicima u kojima su im deca, da se šetaju ovom trasom. Tako je nemoguće da većem broju Nišlija koji bi možda iz naselja koje je iza tehničkih fakulteta da sa decom i bebama prošetaju Tvrđavom ili samo prođu na putu do centra grada.
Iz opravdane sumnje da su navodi Nišlija na društvenim mrežama tačni, snimili smo reportažu da vidimo praktično kako može da se koristi most.
Izjavu su nam dale Nišlije koje su pokušale da koriste most, Marko biciklista i Milena, majka sa bebom u kolicima, koja nije uspela da spusti sama kolica. Uz pomoć je uspela, ali je očigledno da sama ne bi uspela u tome, što je i sama rekla u izjavi.
Nekoliko porodica sa decom na biciklama su zajedno odustali da prolaze ovuda, jer ne nemoguće da se spuste biciklama sigurno.
Aleksandar Ilić nam je potvrdio da osobe sa invaliditetom ne mogu ni uz kakvo pomagalo da koriste ovaj most, i izrazio je žaljenje da ni studenti i učenici koji su osobe sa invaliditetom ne mogu da idu ovim putem i preko novog mosta prema školama i fakultetima.
Projekat za ovaj most je uradio, po dostupnim informacijama, Građevinsko-arhitektonski fakultet u Nišu. Pozivamo stručni kadar sa ovog fakulteta da javnosti dostavi uputstvo za korišćenje ovog mosta, naročito za osobe sa invaliditetom i majke sa malom decoim i bebama u kolicima. Most je plaćen 9.4 miliona dinara.
Arhitekta Vladan Radić iz Niša, dao nam je stručno mišljenje povodom pitanja ovog mosta:
Ova kosa ravan na pešačkom mostu u Tvrđavi se i ne može nazvati pešačkom rampom. Postoje jasni normativi koji regulišu dimenzionisanje javnih rampi za pešake i osobe sa invaliditetom.
Kada nagib rampe prati nagib stepeništa imamo situaciju da rampa nije dobro isprojektovana, da stepenište nije dobro isprojektovano ili i jedno i drugo.
Upotrebljiva rampa mora da bude veoma blaga, nagiba 4-5% maksimalno, dok su ove kose ravni na mostu nagiba oko 12 puta većeg od dozvoljenog.
Ironično je da se sa mosta gleda pravo na Građevinsko-arhitektonski fakultet i druge tehničke škole, kao i novootvoreni Naučno-tehnološki park. Tim mostom dnevno prolaze stotine srednjoškolaca, studenata i profesora, da ne pominjemo stambeno naselje ”Stevan Sinđelić” čiji bi stanovnici preko ovog mosta trebalo na najjednostavniji način da dođu do Tvrđavskog parka i centra grada.
Uzimajući u obzir propise koji važe u 21. veku možemo reći da se radi se o veoma ozbiljnom propustu. Kao da je neko namerno postavio prepreke osobama sa invaliditetom, roditeljima sa kolicima za bebe i starijim sugrađanima. I nije ova kosa ravan jedini nedostatak. Možda ste primetili da nema ni adekvatnih rukohvata koji bi trebalo da olakšaju i kretanje stepenicama, zaštitne ograde ispred mosta itd.