Nikada neću zaboraviti devedesete. Majka ostaje bez posla, otac radi za 10 maraka.
Piše Miljko Stojanović, novinar lista Danas iz Zaječara
Majka plače svakog dana, otac nervozno šeta.
Ruši nam se zivot.
Mi smo protiv vlasti. Oni koji su za crvene, imaju sve – za nas kora hleba.
Sneg do kolena, a ja u platnenim patikama – nema se za druge.
Majka odlazi za Nemačku.
Baka obolela od kancera.
Mama se vraća.
Odlazim na faks – počinju protesti.
120 dana šetam.
Pobeđujemo konačno, a u suštini pobedio je on nas.
Bradato _ovno nas prodaje.
1999. bombardovanje.
Strahujem za roditelje, prijatelje… Plašim se.
Kraj rata – izbori.
Konačno sloboda 5. Oktobra.
Dan kasnije mrsomud pravi pakt sa crvenima.
Otac imao infarkt.
Kasnije žuti, crveni i mrsomudi zajedno.
Njima dobro – nama loše.
Ubiše najboljeg.
Došao maneken.
Ode Crna Gora.
U Zaječaru sve se rasprodalo, a kupuju ljudi sumnjivog morala – kao i danas.
Startuje revija.
Ocu našli kancer pluća. Borba, borba, borba.
Pesnik već 20 godina gusla. Uvek nas prevesla. I treba – glupi smo.
Počinje Zajecaronline.
2012. dolaze Radikali vegetarijanci. Sve ostaje isto samo se kapetan lađe menja.
Otac zvanično više ne boluje od kancera.
Tonemo dublje.
Jos više tonemo.
Promašeno vreme do 2017.
Majka opet odlazi za Nemačku.
Počinje Glas Zaječara.
2020 – korona.
Počinje Danas.
Protesti 2023. Da vidimo ko ce izdati?
Moj zivot u nekoliko rečenica.