Iz opanaka u čizme, iz partizana u četnike, iz sunita u šiite, iz žaba u zunzare. I u ljudskom i u svetu životinja bila bi ovo vrsta jednog krajnje neprirodnog i bludnog preobražaja, ali ne i na prežalosnoj politikantskoj sceni Srbije. Ako bi se ovog besmislenog stranačkog lupinga i drogiran čovek postideo, koja se to vrsta ljudi i zarad čije naklonosti slika i rukuje sa polupismenim fašistom, dičeći se svojim plitkoumijem kao božjim darom i blagoslovom?
Ko je ova uboga žena i zašto su nju baš odabrali da bude tužno-smešni protagonista nekakve “nove političke misli” na deponiji starih apetita i trpezi jedne nove i napredne proždrljivosti? Kome se to ona u vlasti zamerila da bude tako olako isturena na grudobran budalizmu i klovnovijadi do sad neviđenoj na ovim prostorima? Jesu li zaista Niškobanjci glasali za odbornika koji samovoljno pristane da postane “zonderkomando”, ne bi li ikako produžio svoje ionako potpuno besmisleno i nakaradno političko bitisanje?
Niška inicijativa poziva i predsednika opštine Niška Banja, Dejana Jovanovića, da javnosti otvoreno prizna kako još uvek nisu prošla vremena kad se po mišljenje išlo u CK. I bez odnarođene i neuke vlasti koja u stilu propalog glumca nevešto žmuri pred stvarnošću i fašizacijom društva, Niška Banja je odavno tužna istorija jedne propuštene šanse i propale nade, čija se statistika turističkih poseta filuje po principu Vučićevih potemkinovskih projekcija BDP-a.
Radon nije samo zdravstveni institut u Niškoj Banji, već i radioaktivni gas bez boje ukusa i mirisa. S obzirom na koncentraciju, on lako postaje smrtonosan. Indukovano preletaštvo nije samo primitivna strategija vlasti da u datom trenutku razvodnjava i meša glasačku čorbu. U našim okolnostima to je za društvo smrtonosno oboljenje za koje još uvek nije otvoren ni jedan sanatorijum niti rehabilitacioni centar.
“Nova politička misao” sada preti da naš devastirani turistički biser – koga nije spasao ni čuveni akva park, ali ni privatizacino paljenje starih dobrih hotela – bez skupih i nesigurnih stranih investicija, pretvori u pravi pravcati Eldorado južne Srbije: mesto pokloničkog hodočašća miliona režimskih i nerežimskih neonacista, što je poslednja i istovremeno najveća razvojna turistička šansa od 1941. godine naovamo.