Kažu ljudi da najveći talenat uspešnih prevaranata leži u sposobnosti preusmeravanja pažnje gledalaca. Što bi rekli naši „šibicari“, šema zvana „leva ruka, desni džep“. E, to upravo praktikuje naš Aca (znate na kog Acu mislim) nad slepoverujućim i poslušnim serbskim stadom.
Čemu inače odjednom ova iznenadna maksimalna dramaturgija oko litijuma i Rio Tinta, začinjena
boravkom van udobnosti prestonice, sa sve ministirima Vlade i direktorima Rio Tinta? Kad svi znamo
da rudnika neće biti. Ne samo u sledeće dve, najviše dve i po godine (kao inače Aca voli da kaže),
nego ikada. Zašto? Pa razlog je jednostavan. Srpska akademija nauka i umetnosti je rekla NE. Biološki
fakultet je rekao NE. Svi stručnjaci u ovoj državi koji nisu na platnom spisku Rio Tinto (a i neki koji
jesu), kažu NE. I što je najvažnije, i narod je rekao svoje – Nećeš’ Kopati!
Jedini koji bi i dalje da kopaju su Rio Tinto, njihova ćerka firma u Srbiji Rio Sava, i plaćeni lobisti, na
čelu sa našim Acom (znate na kog Acu mislim). Nema kopanja, jer nema ni uslova za eksploataciju
Jadarita koji neće nepovratno uništiti sav biljni i životinjski svet u zoni rudnika, i trajno zagaditi
zemljište i vodu u širem regionu, sve do Beograda. A ona priča našeg Ace (znate na kog Acu mislim)
da će biti plaćanja nekih penala, i to je „palo u vodu“, jer ne postoji pravni osnov koji Rio Tintu i/ili
Rio Savi omogućava da otvori rudnik. Jer nisu otkrili Jadarit. A napravili su gomilu prekršaja bušeći u
poljoprivrednom zemljištu I do V klase. Što je najstrože zabranjeno Zakonom. I tu se stavlja tačka.
Zašto onda cela ova drama? Porazmislite još malo. Šta se to dešava u zadnjih desetak dana, a što bi
naš Aca (znate na kog Acu mislim) želeo da, onako narodski rečeno „gurne pod tepih“. Pogledajte
malo južnije, i sve će vam biti jasno.
Republika Kosovo je upravo zaokružila potpunu državnost na celoj svojoj teritoriji.
Na severu Kosova ne postoji više niti jedna institucija i/ili objekat Republike
Srbije. Veliki rad i zalaganje našeg Ace (znate na kog Acu mislim) je krunisan potpunim uklanjanjem
svega što ima bilo kakve veze sa Republikom Srbijom sa teritorije nezavisne države Kosovo.
I ima neke logike u tome da ministar u Vladi koja je 1999. potpisala Kumanovski Sporazum (čitaj
Kumanovsku Kapitulaciju), kojim je Srbija prestala da postoji južno od Ibra, proda (ili izda, šta vam je
milije) i ostatak Kosova, severno od Ibra, koji je u potpunosti bio integrisan u državni sistem Srbije
sve do Briselskog sporazuma.
Znate na kog (ministra, potpredsednika vlade, predsednika države) Acu
mislim. Mic po mic, dan po dan, sve je predavano u ruke Tačija, Haradinaja, sad Kurtija, dok su Srbi
skandirali „Aco Srbine“, a sve nacionalne televizije Severno Srpske Koreje izveštavale o velikom
uspehu i pobedi od 5:0. I na kraju, ono Piksijevo – izgubili smo, ali nismo poraženi…
Kao rezultat mudre državotvorne politike našeg Ace (znate na kog Acu mislim), jedino što Republika
Srbija ima trenutno na Kosovu, je oficir za vezu pri KFOR u Prištini.
Ali srediće i to Aca. Kao štoRepublika Kosovo ima svoje diplomatsko predstavništvo u Beogradu,
otvoriće Aca (znate na kog Acumislim) i Ambasadu Srbije u Prištini, a možda čak i Konzulat u Severnoj Mitrovici.
I još samo da mu prođe ova zadnja prevara sa mini EXPO 2027. koji košta tri puta više od originalnog
velikog EXPA, i naš Aca je završio svoj posao.
Šta li će sledeće hteti da proda, samo da bi dobio podršku zapada, za izbore 2027., videćemo.
A u međuvremenu, ne zaboravite da se i mi pitamo. I sve nas je više. Toliko da više ne pomažu izborne krađe i birači iz Bosna Express-a. Vrlo brzo ćemo odlučiti o tome dokle će mu biti moguće da prodaje deo po deo Srbije, sve zarad ostanka na vlasti.
Mislite o tome. Dok ne bude prekasno.
Autor teksta je Danijel Dašić, građanin nepokorni.