Na današnji dan, pre 22 godine, ubijen je Slavko Ćuruvija, vlasnik i urednik Dnevnog telegrafa i Evropljanina. Predstavnici novinarskih udružena odali su poštu ubijenom novinaru, istakavši da nismo dočekali pravdu i da nema pravonažne presude.
Više od dve decenije nisu bile dovoljne da Srbija osudi njegove ubice. Nakon što je prošle godine Apelacioni sud poništio prvostepenu presudu kojom su četvorica bivših pripadnika Državne bezbednosti osuđeni na ukupno 100 godina zatvora, predmet je vraćen prvostepenom sudu i u toku je ponovljeno suđenje.
Na mestu gde je, u Svetogorskoj ulici, Ćuruvija ubijen 11. aprila 1999, na Uskrs, predstavnici novinarskih udruženja položili su vence, upalili sveće i pozvali vrh vlasti da obezbedi da budu kažnjeni nalodadavci i mreža pomagača, jer je njegovo ubisto “bilo u organizaciji države”.
“Jasno je svima da je surova likvidacija, na žalost, delo naše države. A ta država je do danas bila spremna da, čini mi se, pred lice pravde isporuči tek nekoliko saučesnika u tom zlodelu. Nalogodavci i mreža pomagača i egzekutora i dalje su, po meni, zaštićeni a Slavaka Ćuruviju u poslednih nekoliko godina iznova satanizuju u režimskim medijima a zlikovce proglašavaju herojima”, rekao je predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić.
Predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Vladimir Radomirović je poručio državnim organima, pre svega pravosudnim, da ove godine konačno donesu pravosnažnu presudu i pozvao “one koji su na vrhu vlasti da obezbede da se sazna puna istina”.
Predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskim medija Veran Matić je rekao da i dalje postoji “opstrukcija ” kod ovog ubistva jer “i danas imamo snažne aktivnosti Službe državne bezbednosti koja je je preživela, bilo u institucijama ili neformalnim centrima moći i štiti optužene”.
Kako je rekao, tim aktivnostima se štiti i četvorooptuženi Miroslav Kurak koji je u bekstvu, navodeći da je Komisija za rasvetljvanje ubistava novinara više puta insistirala da se “Interpolova poternica realizuje, on locira i privede pravdi u našoj zemlji”.
“Nadam se da se na tome radi”, naveo je Matić, dodajući da pravda neće biti zadovoljena dok svi odgovorni ne budu u zatvoru sa pravoslanžnim presudama sa dugogodišnjim kaznama.
Kćerka Slavka Ćuruvije, Jelena Ćuruvija Đurica, uoči godišnjice ubistva rekla je da “ideja da pravda nije još stigla jeste nešto što stavlja mračan oblak nad njom i nad njenim životom”.
“Već 22 godine su prošle i ja se sve te godine aktivno trudim da dodjemo do pravde i nekad izgleda kao da nismo stigli nigde. Bukvalno, ni par koraka dalje, iako je prošle godine delovalo da smo nadomak rešenja. Ali ja sam njegovo dete. Ne odustajem i idemo do kraja. Naravno, imam nekako nadu da pravda jeste spora, ali jeste i dostižna”, rekla je Jelena Ćuruvija Đurica za Cenzolovku.
Novinar Slavko Ćuruvija ubijen je 1999. godine u haustoru zgrade u kojoj je živeo. Ubistvu je prethodila kampanja u kojoj je Ćuruvija proglašavan za izdajnika. Dve nedelje od početka bombardovanja i pet dana pre ubistva u dnevnom listu Politika Ekspres objavljen je tekst „Ćuruvija dočekao bombe“. Taj tekst je kasnije u celosti pročitan u Dnevniku 2 Radio – televizije Srbije.
Za ubistvo Slavka Ćuruvije optuženi su šefovi srpskog i beogradskog DB-a Radomir Markovići Milan Radonjić i dva operativca – Ratko Romić i Miroslav Kurak. Istraga nikada nije stigla do nalogodavaca.
Miroslav Kurak koji je bio označen kao neposredni izvršilac ubistva je u bekstvu i nema podataka da ga iko ciljano traži.
Poništena presuda, suđenje vraćeno na početak
Istraga je vođena godinama, a optužnica na kojoj su se našli pripadnici Državne bezbednosti podignuta je tek 1. juna 2015, nakon formiranja Komisije za istraživanje ubistava novinara.
Posle skoro četiri godine, odbacivanja i vraćanja dokaza u postupak, sveopšte amnezije svedoka, Sudsko veće Specijalnog suda je 2019.godine osudilo prvostepeno, četvoricu nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti na ukupno 100 godina zatvora. Radomir Marković je ovom presudom bio osuđen na 30 godina zatvora za podstrekavanje na ubistvo Ćuruvije, a na istu kaznu za saizvršilaštvo u ubistvu osuđen je službenik DB Milan Radonjić. Pripadnici ove službe Romić i Kurak, zbog saizvršilaštva u ubistvu, osuđeni su na po 20 godina zatvora.
Ovu presudu je međutim ukinuo Apelacioni sud u septembru prošle godine. Najveća slabost presude je, sudeći prema obrazloženju apelacije, u tome što je kao neposrednog izvršioca i nalogodavaca označila N. N. lice. Iako se u optužnici Miroslav Kurak pominjao kao direktni izvršilac, iz ukinute presude proizlazi da je Slavka Ćuruviju 11. aprila 1999. godine ubilo nepoznato lice (NN), a da su mu osuđeni pripadnici nekadašnje Državne bezbednosti pomagali u pripremi ubistva.
Zbog, kako je Apelacioni sud ocenio, “nerazumljive” i “protivrečne” presude, naloženo je da se optuženima ponovi suđenje pred Specijalnim sudom u Beogradu.
Posle niza odlaganja u novembru i decembru prošle godine, ponovljeno suđenje je nastavljeno 2. februara. Naredna ročišta zakazana su za drugu polovinu aprila.
Tekst preuzet sa sajta Insajder.net