Drugi po redu “Teatar na raskršću”, festival niškog Narodnog pozorišta, nastavlja da se osipa i da bude predmet polemike u javnosti.
Problem se javio kada je krajem prošle godine u medije dospeo dopis u kome predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić prihvata da bude pokrovitelj ovog festivala.
Iako je direktor Narodnog pozorišta, Spasoje Ž. Milovanović to ocenio kao veliku čast i ponos, isto mišljenje nisu delili reditelji Kokan Mladenović i Igor Vuk Torbica, koji su odlučili da povuku svoje predstave sa festivala u 2020. godini.
Mladenović i Torbica su u svojim oglašavnjima jasno naglasili da ne žele da se njihovo ime provlači i bude deo političke konotacije koju je dobio Teatar na raskršću onog trenutka kada je Vučić pristao da bude pokrovitelj festivala.
Kokan Mladenović je napravio presedan u decembru kada je povukao režiju, naslov i autorski tim predstave „Sitničarnica kod srećne ruke“, za koju je bilo u planu da bude premijerno izvedena na otvaranju drugog festivala “Teatar na raskršću”.
Nastavak problema
Nakon neučestvovanja dvojice reditelja problemi su se nastavili, a inostrana pozorišta u znak solidarnosti sa pomenutima obaveštavala niško Pozorište da ne žele da učestvuju zbog mešanja politike i institucije predsednika države u festival.
Redom su svoje predstave povukli “Tko se boji Virdžinije Vulf” Ulisis teatra Brioni i BDP-a, zatim “Labudovo jezero – novo viđenje” rumunskog teatra Čiki Gergelji, a u znak solidarnosti za Kokanom Mladenovićem koji je već odbio režiju na otvaranju.
Četvrto otkazivanje došlo je iz Zagreba – komad “Antigona” Hrvatskog narodnog kazališta.
Sa druge strane, kako piše Medijska kutija, zbog ogromnih pritisaka koji dolaze iz Ministarstva kulture, Narodni teatar Bitolj iz Severne Makedonije učestvovaće na festivalu sa predstavom “Bakhe”.
Pozorište i dnevna politika
Pored svega navedenog, upravnik Narodnog Pozorišta, Spasoje Ž. Milovanović ne prestaje da govori o 9 premijera koje će biti izvedene na ovogodišnjem “Teatru na raskršću”.
Ovaj podatak će se možda i ispostaviti kao istinit, ali će famozne premijere zapravo biti zamenske predstave uzrokovane otkazima prethodno planiranih pozorišta.
Još jedna zamena teza koju Milovanović često koristi u intervjuima jeste da se Pozorište “uvlači” u dnevnu politiku i politiku uopšteno, i da su nastali problemi prouzrokovani izjavama onih koji tvrde da je sam festival “politički obojen”.
Najnovije informacije govore o istupanju iz Programskog saveta festivala četvorice članova zbog “programskih nesuglasica”, među kojima je i predsedink saveta, reditelj Nebojša Bradić.
Iako ostali članovi nisu želeli da idu dalje od nesuglasica sa Milovanovićem, čija je ideja bila da Vučić bude pokrovitelj festivala, Bradić je istakao politički kontekst u svom obrazloženju.
On je prethodno navedena dešavanja nazvao „(ne)očekivanim ratom koji se iz politike, putem medija, direktno preneo na Festival“.
Naravno, krivci za ovakvu situaciju nisu ni mediji koji su prenosili dešavanja i stavove reditelja Mladenovića i Torbice, kao i kasnije povlačenje drugih pozorišta.
Krivci se ne mogu tražiti ni na političkoj sceni u Nišu, već se krivac može tražiti samo u onome ko je “zaslužan” za to što će predsednik SNS-a biti glavna figura kulturne manifestacije.
Da greši kada pokušava da za svoje postupke okrivi drugoga, Milovanoviću je za skupštinskom govornicom pokušao da predoči Srđan Nonić, odbornik Niške inicijative.
Paradoksalna je činjenica da Nonić u svojstvu političara, a koji je inače po struci profesor fizičke kulture, objašnjava nekome ko je dobar deo života posvetio pozorištu i kulturi (ali onoj “pravoj”, ne fizičkoj) da je nepojmljivo da se politika meša uodređene segmente društva.
I pored silnih pokušaja da se informacije i podaci o poslovanju Pozorišta, organizaciji i budžetu Teatra na raskršću sakriju od javnosti, neke stvari ipak na kraju izađu na videlo.
Jednostavno, politika je nespojiva sa određenim strukama i zanimanjima poput kulture, ili je makar trebala da bude, dok neki nisu odlučili drugačije.