Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta usvojio izveštaj o Srbiji u kojem se traži rešenje slučajeva Krušik, Jovanjica, Savamala…

Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta usvojio je izveštaj o Srbiji izvestioca Vladimira Bilčika, uključujući i amandmane koje je prethodno izglasao. U njima se od Srbije traži da do kraja razreši afere Krušik, Jovanjica i Telekom, ali i da se „dođe do pravde u slučaju rušenja Savamale u Beogradu“.

Činjenica da evroparlamentarci insistiraju da se ove afere reše svojevrstan je šamar aktuelnoj vlasti koja ne samo što negira da one postoje, već tvrdi da su izmišljene i fabrikovane od strane nezavisnih medija „kako bi se srušio režim Aleksandra Vučića“.

Mnogi koji su izveštavali o ovim nerešenim slučajevima provlačeni su kroz tabloidno blato, trpeli uvrede i pretnje, a svakako je najteže prošao uzbunjivač Aleksandar Obradović koji je pokrenuo aferu Krušik.

„Srbija se poziva da postigne uverljive rezultate u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, posebno kada je reč o slučajevima oko kojih postoji visok nivo interesovanja javnosti, uključujući slučajeve Krušika, Jovanjice i Telekoma Srbija“, stoji u jednom od „kompromisnih amandmana“, na koje je među prvima reagovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručivši evropskim zvaničnicima da lažima ne mogu da ostvaruju politički profit.

On je, između ostalog, rekao da je Srbija razrešila aferu Jovanjica, time što je pohapsila odgovorne, dodajući da afere i nema. Ipak, jedno je ono što Vučić govori ovdašnjoj javnosti i svom biračkom telu, a sasvim drugi kontekst te reči, a i njihove posledice, mogu imati kada se upute evropskim zvaničnicima.

Potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić, jedan od opozicionara koji najviše insistira na rešavanju afere Jovanjica, ocenjuje za Danas da je aktuelni režim ogrezao u kriminalu i korupciji, te da je dobro što EU više neće na to da ćuti.

– Dokaz za to su usvojeni i usaglašeni amandmani sa zahtevom da Srbija mora da razreši afere Jovanjica, Telekom, Krušik i druge. Vučić je godinama unazad kupovao naklonost evropskih i svetskih lidera rasprodajući srpske nacionalne i državne interese i na taj način prikrivao kriminal i korupciju u koju je upleten vrh vlasti. Sada je došao trenutak za suočavanje sa realnošću na koju EU više neće da ćuti pa je primetna velika nervoza predstavnika vlasti zbog poruke koju je EU poslala Srbiji usvajanjem amandmana – ističe Aleksić.

Prema njegovim rečima, to što Vučić pokušava da medijskom propagandom ubedi narod da afera Jovanjica ne postoji, samo potvrđuje njegov strah od istine koja vodi do samog političkog vrha države.

Uzgajanje marihuane uz plantaže organske hrane, čije zasade su obilazili najviši predstavnici državnog vrha, jedna je od afera za koju EU insistira da se reši. Druga je Krušik, odnosno prodavanje naoružanja po povlašćenim cenama privatnim kompanijama koje su, nauštrb državnog preduzeća, zaradile enormne svote novca.

Sumnjive poslove u koje je bio umešan i pokojni Branko Stefanović, otac aktuelnog ministra odbrane Nebojše Stefanovića, razotkrio je uzbunjivač Aleksandar Obradović izgubivši prvo slobodu, potom i posao, dok ga je vlast označila kao špijuna.

Slučaj i dalje tapka pred sudom, a na njega je, što se tiče vlasti, tačku stavio ministar Nebojša Stefanović izjavivši da njegov otac nema ništa sa kompanijom sa kojom se dovodi u vezu, iako dokumentacija pokazuje drugačije.

Vladimir Gajić, advokat Aleksandra Obradovića, smatra da je izveštaj EP „golicanje Vučića po tabanima“, te da ne treba imati iluzije da će to uticati na Vučićev režim.

– On i dalje ima podršku Nemačke i Francuske. To je jasno. Nikakav uticaj nisu imale ni ranije negativne rezolucije EP. Kao što ne vidim ni da se neko sekira što Srbija ne otvara poglavlja. Čini mi se da je jasno da EU ne namerava da ide u pravcu proširenja još dugi niz godina. Oni samo vode računa da Srbija ne padne baš potpuno u zagrljaj Rusije i Kine. Na to se sve svodi. Situacija sa kovidom nas je samo dodatno udaljila od EU. Naši građani de fakto više ne mogu da kroče u EU – kaže Gajić za Danas.

Telekom se, pak, dovodi u vezi sa kupovinom medija, odnosno različitim transakcijama koje su pojedincima bliskim vlastima omogućile da kupe određene medije. Tako je milionskim kreditima finansiran pevač Željko Joksimović, koji je nedavno zakupio Tanjug na 10 godina.

Telekom je početkom novembra 2018. za oko 200 miliona evra kupio kablovskog operatora Kopernikus, čiju realnu vrednost su stručnjaci ocenili kao znatno nižu. Vlasnik Kopernikusa Srđan Milovanović je potom za 180 miliona evra kupio televizije Prvu i O2, a promena uređivačke politike ovih televizija je bila evidentna odmah nakon kupoprodaje.

Potom je Igor Žeželj kupio Kurir, negirajući da iza ove kupovine stoji Telekom već isključivo njegova firma Wireless media. Međutim, sredinom prošle godine obelodanjen je ugovor prema kome je Telekom uložio 38 miliona evra u Žeželjevu kompaniju. Državna kompanija mu je faktički omogućila kupovinu tabloida Kurir ali i formiranje info kanala Kurir TV koji se već distribuira na Telekomu i ćerka firmi Telekoma, Supernovi.

Najnovija afera vezana je za saradnju sa Telenorom koji prema internom dokumentu Telekoma ima za cilj da „konačno uništi“ SBB na kojem se emituju programi N1 i Nova S.

Šabić: Ne zaboraviti Savamalu

Rodoljub Šabić, nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja, ističe za Danas da ne treba zaboraviti slučaj Savamala.

– Još pre nekoliko godina sam rekao da je verovanje vlasti da je divljačka akcija u Savamali nešto što se da „ugurati pod tepih“ izraz bahatog pravnog i političkog diletantizma i da će taj slučaj izvesno biti smetnja za napredak u pregovorima sa EU. Garancije privatne, lične svojine u državama EU i uređenim državama uopšte su u fundamentu pravnog poretka. Nezamislivo je da maskirani ljudi noću ruše nečiju imovinu a da vlast, iako pozvana, ne samo ne preduzima ništa da to spreči, već još naknadno pokušava da zataška i praktično otvoreno pokazuje da je iza svega ona – ističe Šabić.

On dodaje da je Savamala crna mrlja na licu države i da je trajno diskvalifikuje kao „pravnu državu“.

– Zato je iako po materijalnim dimenzijama daleko manja, ipak tretirana kao afere oko Krušika, Jovanjice, Telekoma. A ove tri su za EU u kontekstu ocene stanja pravnog poretka izuzetno bitne a ono što je preduzeto je sa stanovišta njihovih standarda neprihvatljivo malo. U Krušiku imate osnovanu sumnju o poslovanju pripadnika političke elite pod izuzetno povoljnim uslovima a na štetu državne fabrike. Komisionari proizvoda Krušika su se fantastično bogatili a Krušik grca u dugova. Čovek koji je na to ukazao uhapšen je i spektakularno predstavljen kao špijun ali dalje se nije dešavalo ništa a sve je očiglednije da vlast nema ozbiljnih argumenata i da je on bezrazložno izložen teškom maltretmanu – ukazuje Šabić.

I slučaj Jovanjica, dodaje, za EU deluje nadrealno.

– Najveća plantaža marihuane u Evropi koju obezbeđuju pripadnici bezbednosnih struktura države. A nakon izbijanja afere u javnosti i hapšenja nekih aktera imate izjavu predsednika odbora za pravosuđe naše skupštine „sve je izmišljeno, u Jovanjica se proizvodila samo industrijska konoplja“ ali i izjavu predsednika republike „svi odgovorni su pohapšeni“. Ko misli da u EU ovakvu kontradiktornost mogu da razumeju? A naravno slučaj nije rešen, može biti rešen tek sudskom odlukom a ne hapšenjima a i faktički nije tačno da su pohapšeni svi jer su neki od osumnjičenih pripadnika službi bezbednosti uspeli, što je teško shvatljivo, pobeći van zemlje – naglašava Šabić.

Što se Telekoma tiče, naš sagovornik smatra da samo slučaj u vezi sa predlogom saradnje s Telenorom zasnovan na ideji da se uništi treći konkurent na tržištu, po standardima EU bi mogao mati za posledicu ne samo ništavost ugovora već i ogromnu novčanu , čak i zatvorsku kaznu za kreatore.