Odlukom bugarske vlade, svi medicinski radnici koji su na “liniji borbe” sa koronavirusom u Bugarskoj, dobili su dodatak na platu dok traje epidemija u visini od 1000 bugarskih Leva, što je oko 565 Eura.
Naši medicinski radnici su dobili povećanje od 10% koje je najavio predsednik Vučić, a usledio je i poziv svim zdravstvenim radnicima iz inostranstva da se vrate u Srbiju.
Naime, emotivnim pozivom i razlozima pozivaju ljude koji su pobegli u potrazi za normalnim poslom, platom, uslovima i dostojanstvom.
Pored toga, Ministarstvo zdravlja je raspisalo konkurs u kome se traže lekari i tehničari za posao po ugovoru “na 3 meseca”, koliko se predviđa da bi mogla da traje pandemija u Srbiji.
U Predsednikovim nastupima u medijima, kao i njegovih najbližih saradnika, provlači se stalno jedna ista retorika “imamo para, platićemo, puni smo ko brod, nagradićemo, sagledaćemo…”
Umesto toga, imamo u medijima i na društvenim mrežama stalno informacije o nedostatku zaštitne opreme, nedostatka ljudstva, nedostatka odgovornosti i previše propusta u radu, koje na kraju plaćaju građani.
Neko bi pomislio da pozivom medicinskim radnicima žele da zaposle one koji im nisu bili dobri za redovne poslove, stave njih u prve redove borbe, rizikuju im zdravlje jer su mere zaštite oskudne prema rečima lekara koji rade, a posle svega ih lepo pozdrave i operu ruke od njih.
Da li neko može da zamisli da u Srbiji “punoj para” može da se poveća plata medicinskim radnicima za oko 60 000 dinara i zašto ne?
Umesto povećane plate, mnogo veći problem u Srbiji jeste sama organizacija, kadriranje i funkcionalnost zdravstvenog sistema, ali ne zbog pravih stručnjaka i radnika(kojih ima sve manje) već zbog onih koji su partijskom linijom i nepotizmom doži do radnih mesta, diploma, funkcija…
Ne možeš da biraš samo podobne i poslušne koji “završavaju posao” partiji a da ne dođe na naplatu, loše j samo kada narod mora da plaća taj ceh.