Budžet Srbije za 2023. godinu nedovoljno je transparentan u delu koji se odnosi na troškove nastale zbog lošeg poslovanja javnih preduzeća, prvenstveno Elektroprivrede Srbije (EPS), a građani su i dalje bez mogućnosti da utiču na prioritetna ulaganja.
Fiskalni savet je u oceni predloga budžeta Srbije ukazao da Vlada nije razjasnila kako su nastali gubici EPS-a i Srbijagasa i kako će se utrošiti oko milijardu evra namenjenih ovim preduzećima.Budžetski troškovi za EPS posledica su „prvenstveno katastrofalnog upravljanja ovim preduzećem u prethodnim godinama, a ne svetske energetske krize“, naglašava se u analizi Fiskalnog saveta.
Transparentnost Srbija godinama ukazuje na problem sa partijskim postavljenjima, uglavnom vršilaca dužnosti na čelna mesta u javnim preduzećima, što je preraslo u otvoreno nezakonito upravljanje. U predlogu budžeta za 2023. godinu nazire se cena takvog nedomaćinskog poslovanja.
Fiskalni savet ukazao je i da sistem selekcije, sprovođenja i praćenja infrastrukturnih projekata u Srbiji treba znatno unaprediti i učiniti transparentnijim. U vezi sa tim, Transparentnost Srbijaukazuje da građani nemaju prilike da se izjasne o tome koji su projekti prioritetni i da li su saglasni da se za njihovu realizaciju država dodatno zaduži. Pri tom, određivanje prioriteta nije uređeno zakonom, a analize opravdanosti često nisu javno dostupne.
Srbija tu može da gleda druge države šta rade, ali može da se ugleda i na sopstvene lokalne samouprave, gde u desetinama gradova i opština postoje izvrsni mehanizmi za konsultovanje građana o tome šta su prioriteti, pre svega kada je reč o kapitalnim projektima.
Ovde se prvenstveno misli na u participativno budžetiranje na koje godinama unazad deo civilnog sektora skreće pažnju, dok je “Javna rasprava” kao pojam jako uprošćen i derogiran samim pristupom vlasti u Nišu, pa umesto sistema koji ista rasprava podrazumeva, javnu raspravu organizuju bar u Nišu, sa najavom od nekoliko sati pre same najavljene rasprave, ili u najboljem slučaju dan ranije.