Većnik za sport Branislav Kačar nije znao da odgovori Niškoj Inicijativi pitanja oko Komisije za sport. Kačar ne zna ni ko će biti u komisiji ni ko će biti predsednik komisije, jer kako kaže, “konsultovaće se sa Gradonačelnicom, pa će ona da odluči o tome”. Na naše iznenađenje se i javio na telefon.
Većnik Kačar je bio zvezda medija koji se na specifičan način bave izveštavanjem o sportu. U svim medijima predstavljeno je da je potrošnja velikih para u niškom sportu ustvari uspeh sporta. Suprotno svim zakonskim aktima koje niko iz sfere sporta nije pročitao, jer nisu bitni, delilo se od 160 miliona na početku njegovog mandata pa do najavljenih 410 miliona u 2020. godini.
Svemu tome je došao kraj kada je odlukom Gradskog Veća krajem 2020. godine budžet za sport srezan na 200 miliona. U paralenoj analizi koju smo radili, došli smo do podataka da Autonomna pokrajina Vojvodina daje tri puta manje za sport od Niša, bez upoređivanja rezultata, koji nisu na strani Niša.
Tako je FK Radnički koji je najveći potrošač para Nišlija, sada u drugom delu fudbalske tabele, dok velika većina košarkaških klubova mahom skuplja poene na dnu tabele, što važi i za većinu drugih “skupih sportova”. Radnički ima godišnji obrt sredstava od oko 350 miliona dinara, dok mu je grad podario oko 80 miliona, koliko je i prijavio kao dobit. Da pokrijemo troškove luksuznih automobila koje vozi uprava, Audija, džipova, renta car vozila…? Da pripomognemo i mi malo?
Čak je Birn pisao o ovom problemu i sagledao ga kroz istraživanje koje je objavio u istraživačkom tekstu.
U celom sistemu zamene teza u niškom sportu stoji i lobi novinara koji izveštavaju građane po principu “Hleba i igara” praveći hvalospeve o uspešnim klubovima u kojima igra samo šačica niške dece, dok je gomila igrača kupljena.
Zakon o sportu za jedinice lokalne samouprave ne vidi ovaj način potrošnje para kao prioritetan, dok je u Nišu sve obrnuto od zakonskih akata. Zakon propisuje da Grad treba da pravi terene za rekreaciju. da bi upotpunio životne uslove i želju za sportom i rekreacijom svih građana, naročito prioritetnih grupa.
Iako Zakon o sportu vidi da je rekreacija dece, školaraca i osoba sa invaliditetom najbitnija, svi “stručnjaci” koji su do sada radili u sportu i odlučivali, nisu uspeli da pročitaju ni zakon, ni pravilnik koje je Ministarstvo sporta pripremilo za jedinice lokalne samouprave.
Umesto toga, stari pravilnik je dorađen i “sklepan”, a još selektivnije je primenjivan, bez trunke razumevanja, poznavanja zakona i stanja na terenu. Pa tako rekreacija koja je apsolutni prioritet, sagledana je sa manje od 5% ukupne preraspodele sredstava.
“Za čiju decu?”
Izjava koji je dala Gradonačelnica odgovarajući Milanu Krstiću odborniku Ruske stranke na jednom od zasedanja niške skupštine grada, govori da je očigledno neko pročitao jedan deo zakonskih akata. Izjava Gradonačelnice se kosila sa svim rečima koje je Većnik Kačar do sada izgovarao. Kosila se i sa stavom Komisije za sport koja je potvrđivala sve stavove onih koji nisu čitali zakone. Evo kako je kačar odgovorio na konkretno pitanje u programu uživo pre samo nekoliko meseci:
Vrlo pažljivo ćemo da pratimo i pišemo o ovoj temi na dalje, kao i o srodnim temama.