Trećina građana u Srbiji nije zadovoljna funkcionisanjem gradskog i prigradskog prevoza, dok gotovo milion stanovnika nema organizovanu ovu komunalnu delatnost od opšteg interesa, glavni je zaključak Izveštaja o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Funkcionisanje gradskog i prigradskog prevoza putnika“.
U izveštaju o reviziji koju je Državna revizorska institucija sprovela tokom 2020. godine, navedeno je da u oblasti funkcionisanja gradskog i prigradskog prevozagradovi i opštinemoraju više da se angažuju u skladu sa potrebama stanovništva, uz jasne strateške smernice i merila za obavljanje komunalnih delatnosti koje je potrebno urediti na državnom nivou.
Dr Duško Pejović, predsednik DRI i generalni državni revizor izjavio je na konferenciji za novinare da su gradovi i opštine u Srbiji, u periodu od 2017. do 2019. godine, izdvojili 87 milijardi dinara iz budžeta za gradski i prigradski prevoz putnika.
U izveštaju o reviziji je navedeno da više od trećine stanovništva u Srbiji živi u šest najvećih gradova – Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Subotici i Leskovacu i da se u njima realizuje oko 95 odsto putovanja.
Istraživanje u predstudiji je pokazalo da 53 jedinice lokalne samouprave (JLS) ili približno 40 odsto svih gradova i opština, na čijoj teritoriji živi oko milion stanovnika, ne organizuje ovu komunalnu delatnost od opšteg interesa, rekao je dr Pejović i dodao da se građani prevoze u sopstvenoj organizaciji, međugradskim linijama koje prolaze kroz njihovo mesto ili taksi prevozom.
Samo devet odsto jedinica lokalne samouprave je donelo plan razvoja saobraćaja na svojoj teritoriji, u cilju obezbeđenja dugoročnog razvoja saobraćaja i gradskog i prigradskog prevoza, naglasio je dr Pejović.
Kako je rekao dr Pejović, javni gradski i prigradski prevoz putnika u Srbiji nije dovoljno razvijen i pretežno se oslanja na jedan vid prevoza – autobuski.
Istraživanje javnog mnjenja iz 2019. godine koje je sprovelo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave pokazuje da 37 odsto građana uopšte nije zadovoljno ili je uglavnom nezadovoljno stanjem u gradskom i prigradskom saobraćaju.
Cilj revizije je bio dati ocenu da li su nadležni organi preduzeli adekvatne mere za efektivno i efikasno obavljanje i razvoj, odnosno funkcionisanje gradskog i prigradskog prevoza putnika kao komunalne delatnosti od opšteg interesa, kazala je Nada Tošić, državni revizor i vođa tima koji je sproveo reviziju.
Kako je objasnila Tošić, posledica nedonošenja strateških ciljeva na državnom nivou je da gradski i prigradski prevoz putnika funkcioniše bez opštih smernica za donošenje strateških odluka na lokalnom nivou.
To za posledicu ima, između ostalog, da 91 odsto jedinica lokalne samouprave nije donelo strateški akt u oblasti saobraćaja, rekla je Tošić i dodala da opštine i gradovi nose najveću odgovornost za efikasno funkcionisanje gradskog i prigradskog prevoza putnika.
Zaključili smo da je u ovoj oblasti neophodno veće angažovanje lokalnih vlasti u pogledu planiranja u skladu sa potrebama stanovništva i nadzora nad kvalitetom pružene usluge za uložena sredstva, naglasila je Tošić.
Jedinice lokalne samouprave koje su bile subjekti u ovoj reviziji, a to su gradovi Novi Sad, Kraljevo i Požarevac, nisu vršili nadzor nad obavljanjem gradskog i prigradskog prevoza putnika u meri koja obezbeđuje razvoj i unapređenje kvaliteta ove usluge.
Rezultati istraživanja u predstudiji govore da 40 odstoJLS ne uzima u obzir mišljenje građana o kvalitetu usluge.
Subvencije gradskog i prigradskog prevoza putnika u rasponu od 50 do 60 odstosu uobičajene u mnogim zemljama, dok u Srbiji iznose u proseku oko 30 odsto u periodu od 2017. do 2019. godine.
Subjekti ove revizije nisu pratili u dovoljnoj meri efikasnost uloženih sredstava u gradski i prigradski prevoz, uvažavajući i zaštitu životne sredinekroz programsko budžetiranje.
Rezultati istraživanja u predstudiji pokazuju da je prosečna starost autobusa, koji su saobraćali u gradskom i prigradskom prevozu putnika u Srbiji u periodu od 2017. do 2019. godine, preko 12 godina, rekla je Tošić.
Po njenim rečima, preko 70 odsto autobusa ima EURO 4 motore ili starije, dok je broj autobusa koji koriste obnovljive izvore energije zanemarljiv.
Državna revizorska institucija, nakon sprovedene revizije, dala je preporuke subjektima revizije za unapređenje mera za razvoj i unapređenje gradskog i prigradskog prevoza putnika i to nadležnom ministarstvu za saobraćaj i komunalne delatnosti i jedinicama lokalne samouprave koje su dužne da organizuju ovu komunalnu delatnost od opšteg interesa.