Svest građana može se vezati za sve pojave u jednom društvu i državi. U širem smislu rečim, svest građana je zbog svih odlika kritičnosti društva u kome živimo, kao i svesti o tome šta je to biti građanin, koja prava i obaveze to nosi sa sobom.
Svest građana u ovom slučaju, vezaću za stambenu jedinicu u kojoj živim, kao potpuno nereprezentativni primerak javnog mnjenja, ali onaj koji oličava mahom kako stvari i idu kod nas.
U zgradi u kojoj živim, imamo preko 50 stanova i preko 100 ljudi na spisku stanara. Stanje starije zgrade je užasno, zgrada smrdi, liftovi jedva funkcionišu, sve je prljavo, jednom rečju krpačina u fulu. Upravnika zgrade uredno plaćamo, istog ne viđamo sem ako nije prestupna godina. Verujem da je stanje takvo u svim većim zajednicama, ali super što moramo da sve to plaćamo, da se ja pitam, plaćali bi 10 puta više jer im je dobro i svi ćute.
Ukoliko dođe do nekog kvara lifta, bukvalno dani prolaze i niko ne želi da pozove broj za hitne slučajeve koji stoji na tabli u ulazu, niti upravnika zgrade i obavesti da nešto ne valja. Zgrada je veće spratnosti i lift je neophodan za funkcionisanje većeg broja stanara.
Danima se niko ne seti da mućne glavom i pozove, zainteresuje se i potroši bukvalno 30 sekundi svog bitnog i neodložnog vremena i života, da iole zaliči na građanina kakav treba da budemo.
Sve ostalo u zgradi što je urađeno, pouzdano znam da nije proizvod ni jednog sekunda angažovanja vremena ni jednog jedinog stanara.
Da li preuzeo da vodim stambenu zajednicu kao neko iz redova stanara? Nikad.
Ako zgrada smrdi na govna, ako laze insekti po njoj, ako skoro ništa ne radi ili ne radi kako treba i niko se ne buni, to onda tako treba. Ako gaze po govnima i đubretu, svi se zgražavaju nad svime kad ih pitam, a svi kažu “ajde uradi nešto” meni lično, i ne treba da nam bude bolje ni jotu. Moja stambena zajednica je preslikano društvo u kome živimo. Bar je takvo moje mišljenje, dok ne ukinu pravo na isto.
Iz tog razloga i detetkcije same pojave, jako mi je lako da steknem manje ili više realno mišljenje o nama kao društvu u celini. Ista je stvar u celom gradu i zemlji, politici, nauci, prosveti, da ne pominjem javni sektor… Sve rođena braća po razmišljanju i stavu.