Izveštaj Budžetske inspekcije koji smo dobili po zahtevu za pristup infromacijama od javnog značaja, objašnjava da Sportski saveza Niša kao i Bokserski klub Naissus kog povezuju sa državnim sekretarom Borovčaninom, imaju više nepravilnosti u trošenju budžetskih sredstava koje su dobili od grada. Oba kluba su organizacije od interesa za grad Niš koje je prethodno Gradsko Veće proglasilo.
Budžetska inspekcija je po nalogu odeljenja za sprečavanje korupcije Policijske uprave u Nišu, u ovoj godini kontrolisala poslovanje saveza u 2019. godini. Nepravilnosti koje su nađene tiču se neadekvatnog pravdanja kafanskih troškova, javne nabavke u okviru programa koje je savez realizovao budžetskim sredstvima kao i pojavljivanje jednih te istih programskih timova koji realizuju sve programe saveza u jednoj godini. Po informacijama do kojh smo došli, Bruto plata u Sportskom savezu je u proseku 70.000 dinara. Ne najveća, već u proseku.
Inspekcija je i utvrdila da nije bilo izveštavanja o obavljenom poslu za koji su plaćeni članovi timova u programima koje je grad finansirao. Iako su ova dva kluba dobila preko 13 miloona(Sportski savez Niša) i preko 5 miliona (Naisuss) nisu imali dovoljno odgovornosti da svoje poslovanje i izveštavanje urade u skladu sa zakonima.
Povodom svih ovih navoda, pitali smo Sekretarijat za sport da li ima podatke o inspekcijskom nadzoru nad Sportskim savezom i da li imaju informaciju da je Savez imao problema u izveštavanju koje kontroliše i Odsek za sport. Odgovor koji smo dobili ličio je na sve samo ne na odgovor Sekretarijata. Prvo su objasnili kako Budžetska inspekcija nije vršila kontrolu nad Sportskim savezom. Iako je Sportski savez u 2019. godini dobio preko 13 miliona dinara od grada preko Komisije za sport, Sekretarijat nije našao nikakav problem u njihovom poslovanju niti u izveštavanju utroška sredstava. Pravdanje sredstava se prvo realizuje u okviru Odseka za sport, nije iznenađenmje da nepravilnosti nisu nađene. Po pravdanjima koje smo dobili po zahtevu od Sekretarijata, vide se iznosi u stotinama hiljada koji idu na razne štampe, kao i za produkcijske troškove.
Ovo nije prvi put da se ovakva struktura troškova pojavljuje u njihovim izveštajima, jer smo i ranijih godina imali prilike da vidimo tabele troškova. Uvek su iste firme i približno iste cifre trošene. Tako je u 2017. godini potrošeno preko milion dinara na putne troškove preko putnih naloga, ali samo 290 dinara na putarine.
U pravdanju rada organa grada u sportu, Sekretarijat je u odgovoru objašnjavao revnost i kvalitet u pravilnom poslovanju, naročito da “je Niš jedan od retkih gradova koji ima obavezno revizijsko izveštavanje svih organizacija koje finansira”.
Ta činjenica bi bila za pohvalu, da sami pravilnici i priručnici koji su zakonski i podzakonski akti, ne govore da revizijsko izveštavanje treba da realizuju samo one organizacije koje grad finansira sa preko milion dinara na godišnjem nivou.
U prethodnim godinama od kada Sportski savez ima desetine miliona finansiranja, ovo nije prvi put da da Budžetska inspekcija po nalogu Policije vrši inspekcijski nadzor, dok podaci koje posedujemo govore da je u već jednom navratu pri kontroli ustanovila nepravilnosti zbog kojih su predmet prepustili odeljenju nadležnom za to u Policiji, jer je po njihovim rečima slučaj bio posle uvida u materijal za Privredni kriminal a ne za Budžetsku inspekciju. O svim ovim detaljima su obavešteni i sekretarijat ali i bivši/sadašnji Većnik Branislav Kačar, čije je i čedo Sportski savez i klub Naissus. Naravno bez reakcije, odgovora ili mera prema istima.
Napominjemo da pored utroška od preko 400 miliona za sport u 2019. godini, Niš nema jako bitne zakonske akte koji su neophodni za pravilan i zakonski rad u sportu svih organizacija i sprovođenje konkursa za sport. Ti akti su sagledani kroz Zakon o sportu na ne kroz predloge i podzakonske akte. Nažalost ne postoji nikakav volja institucija i Većnika za tim, ali zato ne posustaju sa hvalospevima o utrošenim sredstvima. Pored 400 miliona utroška za sport, priroteti u finansiranju koje nalaže sam zakon sagledani su sa samo 4%, dok je većina para otišla za profesionalne klubove i takmičarski sport, pravdajući sve to navodnim uspesima i superligašima. Nažalost, niko od svih učesnika u sportu, niti je pročitao zakon niti ih zanima šta piše tamo.