”Sve što nas okružuje, pored veličanstvene prirode i njenih neshvatljivih tajni, arhitektura je”, kaže arhitekta Milutin Gec. Nekima, međutim, polazi za rukom da čak i arhitekturu učine veoma neshvatljivom.
Od svih umetničkih formi arhitektura je, na sreću ili na žalost, oduvek bila u najjačoj sprezi sa vlašću. Analizirajući arhitekturu određenog perioda može se puno zaključiti o karakteru i tendencijama vladara. Arhitektura je, takođe, jedina umetnost koja je u svakom trenutku dostupna kritičkom oku najšire javnosti. Ova činjenica omogućuje svakom pojedincu da posmatrajući sve arhitektonske uspehe i promašaje bolje upozna one koji odlučuju o sudbini društva i proceni jesu li vredni ukazanog im poverenja.
Godine 2015. jedna od meta neimarskih ambicija vlasti bila je većini građana dobro poznata zgrada Pasterovog zavoda. Povod za rekonstrukciju fasadeovog reprezentativnog objekta bilo je obeležavanje 115 godina od zvaničnog otvaranja tada jedinstvene zdravstvene ustanove na Balkanu. Radilo se, kamere su snimale, gradski nameštenici su ponosno davali izjave. Par nedelja kasnije skele su razmontirane a umesto kompletne rekonstrukcije reprezentativnog objekta koji se nalazi na jednoj od najprometnijih gradskih lokacija Nišlije su dobile samo jednu diletantski rekonstruisanu fasadu.
Da li su ostale fasade ovog spomenika kulture od izuzetnog značaja manje vredne? Ili je pravo pitanje: da li je ono što se manje vidi manje važno?
Ovakav potez gradskih nameštenika i ne čudi, oni vladaju sa dokazanim nedostatkom za estetiku i kvalitet i od njih se nije ni moglo očekivati više. I nije bitan pojedinac koji je za ovu montipajtonovsku rekonstrukciju odgovoran.
Ali zbog čega stručna javnost ćuti? Gde je Društvo arhitekata Niša? Ima li nekoga na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu? Koja je reakcija Zavoda za zaštitu spomenika kulture koji ”štiti” ovaj objekat? Da li univerzitetski grad u kojem svake godine diplomira više desetina arhitekata ima nekoga ko se bavi izgledom javnog prostora???
Umesto bilo kakvog postupka niški Zavod za zaštitu spomenika kulture mudro ostaje nem i slep i svojim nečinjenjem uspešno negira poslednju reč u svom nazivu. Dok se bavi planinskim selima od kamena udaljenim stotinu kilometara od grada, Niš iz dana u dan sve više liči na kombinaciju turske kasabe i brazilske favele.
Poznavaoci prilika kažu da ova institucija ozbiljno kuburi sa stručnim kadrom koji ima dovoljno ličnog i profesionalnog integriteta da se vodi pravilima struke i savesno obavlja posao za koji je plaćen, ali i da ima najviše poželjnih članskih karata po glavi službenika. Nije mnogo bolje ni u Direkciji za izgradnju grada ali ni u Upravi za građevinarstvo, naprotiv.
Epilog svega je arhitektonsko-urbanistička katastrofa koju ni generacije najboljih koje imamo neće moći da upristoje pod uslovom da ne pobegnu glavom bez obzira iz ovog tamnog vilajeta.
Krajem jula 2020. godine na svega nekoliko metara od ovog objekta svečano je otvorena laboratorija za analizu testova na virus kovid-19 ”Vatreno oko”. Nesvakidašnje spretne televizijske ekipe sa nacionalnom frekvencijom uspešno su izveštavale o ovom događaju prativši u korak predsednika Vlade sa svojom svitom ali vešto izbegavši da se makar deo unesrećenog Pasterovog zavoda prikaže na malim ekranima širom zemlje.
Da su se gradski nameštenici bar ugledali na Vranjance i njihovu verziju Potemkinovog sela pa da se televizijski kadar ponosno raširi i na okolne objekte.
Ali arhitektonskom diletantizmu ni tu nije kraj. Glavna i jedina rekonstruisana fasada Pasterovog zavoda u Nišu dobila je i svetlosnu dekoraciju, verovatno sa ciljem da se ostale fasade gurnu u još dublji mrak. Kao da misle da dan nikada svanuti neće, prolaznicima je omogućeno da uživaju u svim bojama ljudskom oku vidljivog svetlosnog spektra koje raskošno se prelivaju na glavnoj fasadi ovog objekta projektovanog u stilu akademizma. Jedino nedostaje vašarska muzika, cirkuska šatra ili ringišpil. Nadam se da će, ukoliko ovo čitaju i oni koji raspolažu našim parama, ipak prepoznati sarkazam u prethodnoj rečenici.
Reč ”fasada” vodi poreklo od italijanske reči ”faccia” što znači ”lice”. Pravo lice ova vlast pokazuje nevoljno i nesvesno svakim svojim potezom. Kakvo je ono ostaje na procenu svakome od nas. Meni liči na neobnovljene fasade Pasterovog zavoda.
Autor teksta je diplomirani inženjer arhitekture poznat redakciji.