Između zgrade novog Kliničkog centra Niš i bulevara Zorana Đinđića, iz postrojenja za tehničke gasove, već oko mesec dana curi tečni Azot. Ovaj gas koji predstavlja opasnost kad nekontrolisano curi, predstavlja i problem okolnim kućama i građanima, dok nadležni ne vide problem, jer ga ne rešavaju.
Konsultovali smo se sa stručnjakom iz oblasti Mašinstva koji radi u inostranstvu i evo mišljenja koje je dao povodom curenja gasa i situacije sa ovim postrojenjem:
“Tečni Azot je na temperaturi od -195 stepeni celzijusa, može biti opasan ako aparatura koja ga skladišti nije ispravna. Sa snimka se vidi da ovo postrojenje ne radi kako treba, ne sme ni u jednom trenutku da gas curi ovako, i ovde je po mom mišljenju neispravan ili neki ventil ili postoji neko oštećenje same aparature za držanje gasa…”
Na naše pitanje da li ovde niske temperature prave problem pa je zato ovakva situacije odgovorio je kratko:
“…sistem čuvanja Azota u tečnom stanju odoleva svim temperaturama od -80 do +80, nema nikakve razlike ako je ispravno”
Ovog puta, kao i svaki put kad je nešto očigledno, nećemo da šaljemo pitanja institucijama koje inače ne odgovaraju na “nepoželjna novinarska pitanja”, ali ćemo da obavestimo javnost ovim putem i čekati da vidimo da li će odgovorni da se sete da reaguju. Nećemo ni da šaljemo pitanja da bi javnost nadležni zbog svoje neodgovornosti pravili “blesavim”, sa objašnjenjima “kako je sve u redu” ili nešto slično…
Dopuna teksta posle kontakta sa upravnikom lokacije za Niš kompanije Messer tehnogas Novicom Bojovićem:
Sledeće podatke smo dobili u razgovoru sa upravnikom Bojovićem:
U postrojenju se nalazi tečni kiseonik koji jeste na temperaturi malo ispod -200 stepeni celzijusa, međutim zbog velike količine vlage u vazduhu u toku zimskih meseci, dolazi do većeg kondenzovanja vlage i stravaranja “snega i leda”. Ne postoji nikakva opasnost po okolne kuće i građane, čak i kao dođe do nekog manjeg problema, imamo spremnu ekipu koja reaguje u kratkom roku.
Potrošnja kiseonika se povećala u prethodnim mesecima usled COVID 19 epidemije, pa je i veća potrošnja.
Za problem oko kondenza i “magle koja ide do okolnih kuća” se Bojović slaže da je rešiv, stavljanjem eventualno neke barijere koja je laka, da ne bi u susedne objekte odlazila “hladnoća” na koju su se žalili građani. Iz kompanije razumeju da se Nišlije možda plaše jer ne znaju tehničke detalje, ali uveravaju javnost da ne postjoji nikakva opasnost ni po zdravlje, ni po okolinu.
Zahvaljujemo se upravi Messer tehnogasa na odgovornom odnosu prema javnosti i pojašnjenju koje su dali.
Kompanije Messer je uputila i poziv redakciji Niške Inicijative da posetimo postrojenje i pogon koji imaju u Nišu, da javnost sazna o kakvom postrojenju se radi kao i procesima i kvalitetu u postrojenju, što ćemo učiniti prvom prilikom kada se steknu epidemiološki uslovi za to.