Uvek je dobro kad se putevi otvaraju, poboljšava putna infrastruktura, povećava bezbednost, efikasnost. Sve to što je dobro, građani će od sada da plaćaju, i to dobro!
Možemo da uradimo rekapitulaciju koliko nas košta put do Beograda i Pirota, tačnije, koliko direktno dajemo državi kroz putarine, poreze, akcize i razna davanja.
Nova deonica autoputa do Pirota je dugačka oko 80 kilometara. Ukoliko odemo do Pirota i nazad autoputem, okvirna putarina bi bila u oba smera oko 580 dinara.
Trošak za gorivo, ukoliko vam auto troši 7 litara dizela na 100 kilometara, okvirna cena goriva bi bila oko 1500 dinara.
Znjući da je zahvat države u ceni goriva nešto preko 50%, dolazimo do skoro tačne cifre koliko plaćamo državi.
Malo više od polovine cene goriva ide državi kao i cela putarina.
Pa tako sada do Pirota državi dajemo oko 1300 do 1400 dinara od ukupne cene putovanja od oko 2000 dinara.
Do Beograda direktno dajemo državi putarinu od 1800 dinara i cena goriva od 5250 dinara, možemo doći do cifre od oko 3150 dinara za davanja državi kroz gorivo.
Samo državi kroz putarinu i gorivo dajemo oko 5000 dinara od ukupnih 7000 dinara.
Rekapitulacija:
Beograd-Niš, cena 7000 dinara cena putovanja, državi direktno 5000 dinara.
Niš-Pirot, cena putovanja 2000 dinara, državi direktno dajemo 1400 dinara.
Autoputeve su platili građani kreditima koje je u naše ime uzela Vlada i vrli nama Predsednik, a sada još plaćamo sve ovo dodatno.
Ovo je pravi testament koliko nas košta državni aparat koji se davi u visokoj ceni usluga prema građanima, neki bi rekli u kriminalu i korupciji.
Državni aparat, za razliku od ovog koji imamo, treba da bude uslužni sistem građanima i da im olakšava život.
Nasuprot tome imamo primer naše države, gde u bilo kom trenutku građani kada imaju posla sa bilo kojim organom uprave dođe im narodskim rečima “da se obese”.
Ujedno za Blic je predsednik Vučić uspeo i da izjavi sledeće:
Ne, ne, predsedniče, hvala nama što postojimo!