Novinar ne sme biti aktivista, čujem od nekih kolega, čak i od drugih aktivista, raznih poznatih ljudi. Iza toga, ne čuh nijedan argument. Po Kodeksu novinara Srbije, novinarstvo je nespojivo je sa radom u PR službama, kao i u državnoj upravi i u političkim strankama. Pored činjenice da mnogi novinari rade kao PR stručnjaci, njima to niko ne zamera od kolega, dal zato što su drugari ili iz nekog drugog razloga, nije mi poznato.
Novinar bi u današnje vreme trebao da bude aktivista, jer po samom zakonu, ali i po ko zna koliko akata, podzakonskih, zakonskih, strukovnih, novinar treba da izražava kritički stav u pisanju, razvijajući kritički stav u društvu, što ustvari stoji i u svim konkursima organa javne uprave i nezavisnih fondera, bar na papiru.
Novinar bi trebalo da bude radan, da dela, da bude produktivan, u suprotnom imaćemo bledu sliku novinarstva. Evo šta kaže srpski rečnik o toj reči:
Kad se kaže “deo aktiva” to je ono što smo zaboravili. Da smo deo društva, novinarskog udruženja, zajednički da radimo, da možemo da sačuvamo profesiju, javnost i samo novinarstvo?
Urednik ili novinar može da bude čak i prvo PR, pa onda da bude novinar, opet mu niko od kolega prijatelja neće zameriti. A i što bi? Bitno je šta piše, radi, istražuje (šalim se), kojim temama se bavi i da li ume da pokrene neku društvenu ili ne daj bože politički bitnu temu.
U suprotnom, imaćemo “PR biltene”, šarene sajtove za zabavu, koji objavljuju nešto čisto onako, radi reda. Bilo bi previše glupo da se to dešava, zar ne?
I onda zamisli, dođe veliki novinar iz velikog medija, i na konferenciji, u dobroj prilici da pita šta želi, pita Vučića o ličnim planovima narednih godina? Ne šta se radi sa nekim aspektom života građana, rada javne uprave, korupcije i sl!
Ne!
Samo lično pitanje na bazi kafanske priče, sa autoritetom nekog stručnjaka…
Ali to se niie desilo, bilo bi previše glupo da jeste, jer zamisli onda gde bi bilo novinarstvo, mediji i stručnjaci?
Nigde?
Naravno…
Zato novinar mora biti aktivista, zar ne?