Predizborna kampanja, bez konca i početka, ili strategija ekonomskog tigra koji se rešava “odmetnutih tigrića”? Hapšenje Veljka Belivuka i grupe osumnjičenih za teška krivična dela mediji ovih dana prate iz minuta u minut. Bunkeri, nova Šilerova, snajperi, crnogorska veza, nema tela, nema dela – publika kao da je dobila još jednu krimi seriju. Svedoci smo da je put do pravosnažne presude trnovit i često predug. Podsetimo se, šta se dogodilo posle prethodnog masovnog hapšenja? Kako je izgledala istraga ubistva na šinama u Beogradu? Šta to tek sada otkrivaju prorežimski mediji, a o čemu istraživački novinari pišu već godinama?
O hapšenju Belivuka nema ko se nije oglasio.
„Lepo je da mislite da možete sve, ali ako mislite da neko može da vodi politiku „nema tela pa nema dela“, zaboravite na to. Vi mesecima znate da ljudi nestaju i pretpostavljate da ti ljudi nisu u životu, a ne možete to da kažete ni familijama niti bilo kome drugom. A, onda pogledate snimke kako neko ulazi u neki objekat, a onda iz njega ne izđe, a vi onda ne možete da donesete odluku. Zato čestitam tužiocu za organizovani kriminal. Da li je to moglo pre pet meseci, nije“, rekao je predsednik Aleksandar Vučić.
Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin izjavio je „policija nema sukob sa Partizanom nego sa bandom koja je koristila klub kao paravan“.
„Poruka roditeljima, čuvajte decu od tribina. Svi čelnici Partizana su ispitani. Obućina, Vazura, Vučelić, svi su ispitani kao građani„, naveo je Vulin i istakao „da je Belivukova grupa najopasnija još od Zemunskog klana„.
Između ostalog, rekao je i:
„Drogu smo našli svuda, u skoro svakom stanu. Droga, oružje, novac. Ono što nismo očekivali jeste pronalazak snajpera s prigušivačem. To ne služi za obračun mafijaša. Snajperi se koriste za likvidacije onih koji mogu da vam jako naude, koji imaju veliku političku važnost. Da li su mogli da likvidiraju mene? Mogli su. Da li bi to rešilo njihove probleme? Ne bi. Jedini čovek čijom bi se likvidacijom obustavila organizovana borba protiv mafije bio bi Aleksandar Vučić.“
Načelnik Uprave kriminalističke policije MUP Bogdan Pušić izjavio je da je hapšenjem organizovane kriminalne grupe, koju je predvodio Veljko Belivuk, poslata jasna poruka o odlučnosti države da se obračuna s organizovanim kriminalom.
Vršilac dužnosti načelnika Službe za borbu protiv organizovanog kriminala Ninoslav Cmolić saopštio je da je akcija hapšenja 19 osumnjičenih da su kao članovi organizovane kriminalne grupe počinili više teških krivičnih dela, trgovinu narkoticima, iznude, ucene, ubistva i sakaćenja ljudi, planirana u saradnji s BIA i Tužilaštvom za organizovani kriminal duže vremena.
Tužilac za organizovani kriminal Mladen Nenadić izjavio je kako je akcija izvršena u cilju očuvanja bezbednosti Srbije i da se odnosi na rasvetljavanje najtežih krivičnih dela protiv života i tela.
U međuvremenu, osumnjičeni su sinoć kasno dovezeni u Tužilaštvo za organizovani kriminal, a mediji su preneli da su saslušavani do danas pre podne. Uglavnom su rekli da neće iznositi odbranu i da – nisu krivi.
Ide mi staž, plaćam porez…
Sredinom 2016. godine Vučić je, odgovarajući na pitanja Insajdera, izjavio da država nema snage da se obračuna s navijačima.
„Ako me pitate zašto nemamo dovoljno snage za to, pa nemamo dovoljno snage zato što je potreban društveni konsenzus za neke stvari.“
Nekoliko meseci kasnije, u Beogradu je ubijen vođa navijača Aleksandar Stanković, a ministar Stefanović objavljuje rat ovoj vrsti mafije, ističući da „u ovakvim obračunima učestvuju pripadnici kriminalnih klanova iz dve susedne zemlje“.
Stanković i Belivuk tada su široj javnosti bili poznati kao predvodnici frakcije Partizanovih navijača i po incidentu s Milošem Vazurom i njegovim obezbeđenjem ispred stadiona u Humskoj.
U novembru 2016. Belivuk – Velja Nevolja – daje intervju za Njuzvik:
„Svi misle da smo probisveti, narkomani, alkoholičari… A ja imam ženu i dvoje dece, radim normalno kao i drugi, ide mi staž, plaćam poreze državi.“
A o nadimku ubijenog Stankovića tada kaže:
„Pa, ko je njega zvao Mutavi? Jeste to pominjano, ali ko je za njegovog života smeo da mu se tako obrati? Ubijen Mutavi! Najblaže rečeno, mnogo je ružno da tako pišu.
Nesporazumi među forenzičarima i registarska tablica
Početkom 2017. godine u Beogradu je ubijen Vlastimir Milošević. Zbog tog zločina ubrzo je uhapšen Belivuk, a onda i Marko MIljković – obojica su i ovom prilikom pritvoreni.
Iako su prvobitno sumnjičeni za teško ubistvo u saizvršilaštvu, kvalifikacija dela je promenjena u toku istrage. Trojica okrivljenih su se teretila da su nepoznatom izvršiocu „stavila na raspolaganje sredstva za izvršenje krivičnog dela“, to jest da su N. N. osobi obezbedili automobil „mazda 626“ koji je korišćen pri ubistvu Miloševića.
Konkretno, Belivuka su optužili da je ukrao registarsku tablicu, a onda je stavio na vozilo za bekstvo.
„Tog dana, oko 6.49 maskirano lice je „škorpionom“ ubilo Vlastimira Miloševića ispred zgrade u kojoj je živeo. Gađao ga je sa deset projektila, sedam ga je pogodilo u trup. Usled malaksalosti, Milošević je pao na šinama, a ubica ga je potom pogodio sa još šest hitaca u glavu. „Mazdom 626“, zelene boje, koja je uvezena iz Austrije, on je pobegao. Dva meseca ranije, ovo „divlje“ vozilo, Kojić i Miljković su nabavili u Žabarima kod Šapca. Belivuk je sa „škode“ pre ubistva ukrao registarske tablice i montirao ih na „mazdu“. Snimci sa kamera dokazuju sve ovo, kao i iskazi svedoka, a i pronađeni biološki tragovi“, rekao je tužilac u završnoj reči na suđenju. (Izvor: Večernje novosti)
Po rečima tužioca, bila je to profesionalna likvidacija.
„Poruke iz Belivukovog telefona govore da su on i žrtva bili konkurenti u istom poslu i da je nameravao da preuzme obezbeđivanje klubova „Ona moja“ i „Gaučosi“.
Bizaran detalj sa suđenja odnosio se na DNK tragove.
U martu 2018. u toku glavnog pretresa, jedan od branilaca Vladan Vukčević pitao je veštaka kako to da se u krivičnoj prijavi navodi da je analizom tragova na vratima utvrđeno da je pronađen DNK Veljka Belivuka, “a da tih podataka sada nema”.
Veštakinja sa Biološkog fakulteta odgovorila je da je došlo do greške u komunikaciji s krim-tehnikom i da je ona „pogrešno razumela i zapisala informacije iz policije“. Između ostalog, svedočila je i „da je moguće da je nekoliko DNK tragova kontaminiralo jedno službeno lice, jer je verovatno razgovarao dok je radio“.
Suđenje su sve vreme pratili Belivukovi prijatelji, s kojima je razmenjivao pozdrave, poljupce; aplaudirali su kada je oslobođen, a neki od njih su sada i uhapšeni s njim.
Belivuk i drugi optuženi su na kraju oslobođeni optužbi, a presuda je pravosnažno doneta u martu 2019.
„Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio Veljka Belivuka optužbi i još dvojicu okrivljenih od optužbi za pomaganje u ubistvu Vlastimira Miloševića“, preneo je Tanjug.
Ministar Vulin upravo je taj slučaj komentarisao u jednom od skorašnjih TV gostovanja.
Rekao je „da nema bojazni da će dokazi nestati kao u slučaju ubistva Vlastimira Miloševića kada je nestao uzorak Belivukovog DNK pronađen na licu mesta„.
Pucanje i otkrića
O Belivuku istraživački novinari uveliko su pisali već godinama, kao i o njegovoj „navijačkoj“ karijeri, ulozi Dijane Hrkalović, ratu klanova…
„Vojni sindikat Srbije podneo je danas krivičnu prijavu protiv brigadnog generala i potpukovnika zbog sumnje da su zloupotrebili službeni položaj i omogućili kriminalcima ubijenom Aleksandru Stankoviću i Veljku Belivuku, kao i njima bliskom žandarmu Nenadu Vučkoviću da koriste strelište i municiju Vojske Srbije.“ (Izvor: Krik)
Ipak, Osnovno javno tužilaštvo u Pančevu, nakon skoro godinu dana predistrage, odbacilo je krivičnu prijavu Vojnog sindikata, „zbog misteriozno nestalih dokaza“. (Izvor: Insajder/Krik)
Kavčani
O tome kako su mediji izveštavali o ratu škaljaraca i kavčana Istinomer je već pisao, kao i o tome ko je od njih dobijao prostor u štampi. Na ulicama Beograda događale su se likvidacije, jedna za drugom, a etiketu jednog od klanova, češće škaljarskog, dobijali su i ljudi koje je „bilo potrebno kompromitovati“.
Jedan od takvih primera je inspektor Jović, nagrađivani policajac, koji je istraživao i nekoliko slučajeva u koje je upravo Belivuk bio umešan.
Dejan Jović je uhapšen u decembru 2018. i u medijima proglašen za saradnika škaljaraca. Od silne buke, došli smo „samo“ do optužnice za trgovinu uticajem.
„Pojedine Jovićeve kolege su smatrale da je cilj hapšenja bio njegovo udaljavanje iz Odeljenja za krvne delikte, jer je smetao pojedincima iz vrha policije zbog svog učešća u nekim važnim istragama“, piše BIRN.
Jedna od najvećih bila je ona za ubistvo Vlastimira Miloševića. Jović je bio uključen i u istragu demoliranja noćnog kluba Komitet u Beogradu u oktobru 2018.
Optužen je jer je zvao kolegu da urgira da „ne tuku“ S.S. prijavljenog za nasilje kada narednog dana dođe u policiju, kako je na suđenju rekao njegov advokat Veljko Delibašić. Tokom suđenja advokat je objasnio da je Jović šest meseci praćen i prisluškivan.
„Ovaj postupak počinje tako što je neko odlučio da „napakuje“ nagrađivanom policajcu Joviću i ukloni ga iz MUP-a na bazi izmišljenih informacija i užasnih laži, isfabrikuje slučaj u kom je MUP zatražio od tužilaštva praćenje Jovića“, kazao je na suđenju u martu 2019. godine advokat Delibašić.
U maju prošle godine Apelacioni sud je potvrdio presudu sudije Višeg suda da Jović nije počinio krivično delo koje mu se stavljalo na teret. Nažalost, inspektor je preminuo zbog korone u julu.
Durmitor i obračun
Filmsko hapšenje, uz snimke i fotografije iz MUP-a, slično ovome pre dva dana, mada manje spektakularno – dogodilo se u junu 2017. godine. Predstavljeno je kao privođenje članova ozloglašenog škaljarskog klana, povezivanih s ubistvima i trgovinom narkoticima…
„Reketaši, pucači, ubice, ozloglašeniji od zemunskog klana“, munjevita brzina policije – sve su to opisi korišćeni u javnosti.
„Čak i u kriminalnom miljeu pripadnike ove skupine bije glas da su okrutniji i od Zemunaca. Terete se za niz ozbiljnih zločina: likvidacije, pokušaj atentata na Aleksandra Vučića, reketiranje i trgovinu narkoticima. Pomenuti klan važi za jedan od najbrutalnijih trenutno. Smatra se da su nastali kao produkt državnih službi, pripisuje im se više od 20 nikad razrešenih ubistava iz devedesetih i veruje se da imaju najbolje veze sa južnoameričkim narko-kartelima.“ (Izvor: telegraf.rs)
Od svega toga, postupak se sveo na nešto sasvim drugo.
„Jedan od uhapšenih u restoranu „Durmitor“ 2017. Mitar Muratović osuđen je na tri godine i šest meseci zatvora zbog nelegalnog nošenja pištolja, dok je drugi optuženi Miloš Nilović oslobođen. Ovo suđenje, poznato u javnosti kao suđenje škaljarcima, pratile su kontroverze: od spektakularnog hapšenja optužbe su se svele na nedozvoljeno nošenje pištolja, a zbog propusta u istrazi jedan od uhapšenih izbegao je da bude optužen.“ (Izvor: Krik, jul 2020.)
Da li će hapšenje Belivuka i grupe oko njega doživeti Šarićev scenario ili „durmitorski“? Mestimični usponi klanova, reketiranja i likvidacije, svakako se ne uklapaju u sliku blagostanja i sigurne države koju nam nude političari, insistirajući na tome kako je sve manji broj krivičnih dela.
Kompletan tekst je preuzet sa portala Istinomer.
Naslovna fotografija: MUP