Došlo je vreme kad se nudi mnogo više od dva dinara da se iz kola izađe, a koliko dinara je dato da se u to kolo uđe? Javljaju se ovih dana radnici javnih preduzeća, lokalnih samouprava i sl. kukajući da su ucenjeni i da im se preti da moraju da sednu u autobus ako im je radno mesto milo.
I to nije u redu. Slobodan građanin Evrope u 21. veku bi trebalo da bude rasterećen pritisaka i ničim ne bi smeo da bude ucenjivan. Ali, ko je koga ovde, zapravo, ucenio?
Ne bih da branim režim. Sve i da hoću ne mogu da pronađem nijedan makar i klimav argument za tako nešto.
Ali mislim da se ovde dobar deo istine prećutkuje. Pre više od jedne decenije smo svedočili nastanku jedne organizacije na političkoj sceni Srbije. Građanin je toj organizaciji pristupio sa velikom nadom, sa velikom nadom za nekakav lični uspeh kao što je npr. radno mesto u nekakvom javnom preduzeću.
Pristupio je toj organizaciji sa zahtevom da mu ta organizacija obezbedi lični dohodak. I ta organizacija je na zahtev građanina pristala, naravno uz određene uslove. Jedan od uslova je i ulazak u autobus kad za to bude potrebe, na šta je građanin sa uzbuđenjem pristao. Dakle, ta organizacija je prihvatila uslove koje joj je građanin postavio, zauzvrat očekujući uslugu od tog građanina. I sve bi ovo bio korektan poslovni dogovor da je građanin pošten, ali taj građanin pošten nije ni prema sebi ni prema drugima.
On bi da izbegne odgovornost i obaveze koje je svojom voljom prihvatio i sada pokušava da od inicijatora tog dogovora sebe načini žrtvom – ucenjen je, preti mu se, boji se za radno mesto, za egzistenciju, za porodicu, bla, bla, bla. A ovde nešto od samog starta nije na mestu. Stvar je u tome da taj tzv. ”građanin” nema blagog pojma koja prava i obaveze taj status sa sobom nosi. On je, ustvari, bedni podanik, ulizica, kalkulant i oportunista, ljigavac i koristoljub koji želi prava ali ne i obaveze, koji hoće da uzme a neće da da. On je taj koji je, zapravo, ucenio pomenutu organizaciju da će ulaziti u autobuse pod uslovom da njegovi zahtevi budu ispunjeni.
I sada, kad su ti njegovi zahtevi ispunjeni, taj ljigavi podanik bi da jednostrano raskine dogovor ali bez posledica po sebe, pa juri redakcije nevladinih medija i plače zato što je, pobogu, on taj koji je ucenjen, očekujući saosećanje i zaštitu onih koji su građani u pravom smislu te reči. Da tragedija bude još veća, uticaj ljigavog podanika na one nesigurne je ogroman, pa je i odgovornost ljigavog podanika za posrnuće društva u celini ogromna.
Ti si, ljigavi podaniče, apsolutno odgovoran za sve što ti se dešava.
Ti si, ljigavi podaniče, ucenio pomenutu organizaciju na samom startu vašeg odnosa.
Ti si, ljigavi podaniče, dao mnogo više od jednog dinara da povedeš kolo – pa ga sad igraj sa sebi sličnima.
A ja se bojim da takvih kolovođa ima i previše.
Autor teksta je poznat redakciji